Neka odabrana nova izdanja u prethodnih nekoliko dana (konkretno, od 22. novembra):
- Kodanša: Historie 7, Boku wa Beatles 7 (Ja, Bitlsi, tom 7), Yondemasu yo, Azazel-san 7 (Prizivam te, poštovani Azazele, tom 7), Omo ni naitemasu 5 (Uglavnom plačem, tom 5)
Istorijski ep u manga-formi, Kingdom, dobiće svoju animiranu verziju, javljaju u novom, 51. ovogodišnjem broju časopisa Weekly Young Jump koji se pojavljuje u prodaji u četvrtak, 17. novembra.
TV serija će biti emitovana iduće godine na mreži NHK, a animacija je dodeljena studiju Pierrot. Režiser će biti Đun Kamija (Jun Kamiya), a za "kompoziciju serije" će biti zadužen scenarista Naruhisa Arakava (Naruhisa Arakawa). Iskreno, dosadašnji radovi ove dvojice mi ne ulivaju mnogo nade, i ne očekujem da će ova adaptacija zadiviti veliki broj ljudi.
Za divno čudo, na ANN-u je ova vest javljena pre nego na Comic Natalie, pozivajući se na jedan insajderski sajt, ali bez nekog odjeka (npr. nečijeg izliva oduševljenja). U istom broju Young Jump-a objavljen je i razgovor između autora ove mange, Jasuhise Hare (Yasuhisa Hara), i njegovog učitelja Takehika Inouea (Takehiko Inoue).
Od drugih vesti, Šuejša je pokrenula novi manga-časopis, Grand Jump, namenjen starijoj publici, čiji se prvi broj pojavio danas (16.novembar), a izlaziće dvaput mesečno, svake prve i treće srede. Ne mislim da ova vest sama po sebi znači mnogo domaćim japanofilima, ali lepo je čuti da se u ovo vreme recesije u izdavaštvu Šuejša oseća dovoljno snažno da učini takav korak.
Takođe, i Enterbrain je pokrenuo novi časopis, Fellows! (Q), koji je neka vrsta specijalne verzije njihovog sejnen-časopisa Fellows!, ali fokusiraće se na nove autore i izlaziće nekoliko puta godišnje. Od Enterbraina smo pre neki dan dobili i 3. sakupljeni tom Vučjih usta - Wolfsmunda, dok mnogi van Japana još nestrpljivo iščekuju 3. poglavlje u prevodu.
Ovih dana sam naleteo u jednoj polumračnoj aleji u informacionim džunglama interneta na pominjanje Marvela kao "najvećeg izdavača stripova (comics) na svetu". Eh, da je samo upotrebljen izraz comic books, mnoge dileme bi bile izbegnute - možda. Ovako, ostaje mi da se pitam da li je pisac jednostavno prećutao neki njemu podrazumevani kontekst, jer, bukvalno gledano, empirija kaže da je takva izjava netačna. I politički nekorektna. I religiozno opasna. I... Ahem, dobro...:) Nisam sasvim siguran - pogotovo jer ne znam cifre za mnoge evropske izdavače - ali cenim da je "najveći izdavač stripova na svetu" trenutno japanska Šuejša (Shueisha), dok je nekad u maglama vremena tu ulogu imala Kodanša (Kodansha).
Broj posebnih "kolekcija stripova" - uglavnom trejdova, ali i drugih formata - objavljenih u Japanu u toku prethodne nedelje (6-13. oktobra) je 153. Fantastična cifra, ali verujem da predstavlja samo malo odstupanje od proseka (proverićemo tokom idućih nedelja). Uračunao sam i eventualna nova izdanja starih naslova, mada velika većina bez sumnje pripada novim.
Mnogi od vas su već čuli za nekoliko najpoznatijih japanskih izdavačkih kuća, kao što su već pomenuta Šuejša (Shueisha) ili Kodanša (Kodansha), pa onda Šogakukan (Shogakukan), Kadokava Šoten (Kadokawa shoten) ili Square-Enix, ali postoje još desetine drugih, srednjih i malih, od kojih neki imaju zapanjujuć portfolio, a drugi prilično bezvredan. Ovde ću pokušati da približim probranu grupu domaćem čitaocu.
Svaki izdavač stripova u Japanu svoju reputaciju gradi na časopisima, koji su najčešće demografski usmereni, ali ponekad i žanrovski ili tematski. Neki časopisi (od istog izdavača) su relativno slični i predstavljaju samo više ogranaka iste "familije". Najpopularniji naslovi se objavljuju kao posebne knjige, tankoboni, kojima bi najsličniji izraz u zapadnoj industriji stripa bio trade paperbacks. Najpopularniji od najpopularnijih dobijaju po završetku i druga, luksuznija izdanja. Ponekad se desi da jedan izdavač stekne prava i (ponovo) objavi naslov koji je svojevremeno izlazio u časopisu drugog izdavača i već bio objavljen u knjiškom formatu. Tankoboni se objavljuju pod okriljem specifičnih edicija, od kojih je svaka vezana za određeni časopis ili grupu časopisa - na primer, naslovi iz Šuejšinog Nedeljnog Shonen Jump-a izlaze u ediciji Jump Comics, nikako Young Jump Comics, koja uglavnom objavljuje materijal iz Nedeljnog Young Jump-a od istog izdavača (možda vam zvuči apsurdno, ali reč young upućuje na nešto stariju publiku - kasne tinejdžerske godine i rane dvadesete).
Bacio sam pogled na svoju kolekciju i moram priznati da sam iznenađen. Negde u prošlosti sam izgubio tačan račun, ali nije me iznenadila sama činjenica koja kuća ima najveći broj izdanja u mom privatnom prostoru, već ubedljiva prednost sa kojom se to desilo, bez ikakvog prethodnog plana sa moje strane. Od gotovo 100 tankobona (trejdova) koje posedujem, polovina su Šogakukanova izdanja. Koliko je to slučajnost, koliko zakon verovatnoće - većina mamutskih serijala iz njihove je trpezarije - a koliko suptilni izraz mojih sklonosti, nebitno je za našu priču. Dakle, počeću sa Šogakukanom.
Dok se godina polako bliži kraju, sabiraju se utisci o objavljenom i pročitanom u tom periodu, pa ćemo sada i mi baciti pogled na najnoviji japanski strip. Ja, naravno, ništa nisam objavio tamo, a još manje sam pročitao - ili to beše obrnuto? Dobro, nećemo pričati o meni, već ćemo se obratiti ljudima koji znaju nešto o tome.
U prvoj nedelji decembra bi trebalo da izađe novi broj Kono manga ga sugoi!, koji nosi oznaku 2012, ali odnosi se na stripove koji su objavljeni u periodu od oktobra 2010. do septembra 2011. Pošto obično ne kupujem originalne časopise - a i da kupujem, nemam mozak sa 365-ostrukim jezgrom koji može da obrađuje xyz paralelnih procesa - to mi je glavni izvor informacija o novim naslovima i trendovima, a ponekad i starim. Dok se to ne desi, evo jedne analize koja manufakturiše anticipaciju i superpoziciju akumuliranih emocija, u narodu poznatih kao čežnja, čuđenje, radoznalost, a kod nekih je tu možda i gnev usled bombardovanja začuđujućim brojem prividno nebitnih informacija.
Na japanskom blogu Yoi komikku (Dobri stripovi) može se naći spisak 50 naslova za koje pisac predviđa da će se naći na ovogodišnjoj zvaničnoj listi najinteresantnijih mangi namenjenih muškoj populaciji. Neke od njih znam, druge ne. Neki su stari, na drugima je boja gotovo još sveža. Neki su u vidu dugačkih serija, drugi su kolekcije kratkih priča. Neke od njih ću predstaviti, druge neću. Sledi lista naslova sa te liste koji su mi poznati, sve začinjeno vrhunskim komentarima koje nećete naći nigde drugde, a verovatno ne biste ni želeli. Padam u iskušenje da uz svaki naslov stavim sliku i link ka nekom sajtu, ali odupreću mu se, i trud da nađem slike ću ostaviti za poslegovor.
1. Hagane no renkinjutsushi (Čelični alhemičar)
Ovo nisam očekivao. Jeste naslov i poznat i cenjen i voljen i prilično kvalitetan, ali Hagaren je još prethodne godine bio na 5. mestu, i tada je predstavljen kao završen naslov, sa 27 sakupljenih trejdova. Ovde se radi o caki da je poslednji trejd objavljen u novembru prošle godine (iako je serija završila život u časopisu sredinom godine), što ga možda kvalifikuje za ovogodišnje takmičenje. Možda. Videćemo kako urednici gledaju na to. Predosećam nepravdu na pomolu! Mada, poštujem naslov, koji je jedan od onih koji su obeležili pop-kulturu prve decenije 21. veka.
2. Sangatsu no lion (Martovski lav)
Poznata serija. Prošle godine na 20. mestu. Ćika Umino (Chika Umino), koju ljudi pamte i po Honey and Clover. Crtež i koncept me nisu privukli, mada je ovaj prvi blago prijatan ili možda samo prijatno blag.
3. Kokkoku (Trenutak po trenutak)
Uuuuu!!! Potpuno mi je bilo nepoznato do pre par meseci. U JoJo's Bizarre Adventure Part III postoji lik (u stvari, više njih, ali, dođavola, SPOJLER!!!) koji može da zaustavi vreme, a da se on kreće i dalje. Ovde je ta ideja gurnuta dalje (ili je možda "bliže" prava reč?), ali više utisaka ću preneti tek posle gledanja skenova.
5. Mashiro no oto (Zvuk beline)
Serija koja mi je poznata još od prošle godine, jer se često pojavljuje u nominacijama za nagrade. Umetnička vrednost prosto isijava iz naslova - izgleda da tu ima nečeg.
6. Boku wa Beatles (Mi, Bitlsi)
Ovo je novina. Bitlsi i Kaiđi Kavagući (Kaiji Kawaguchi)...nadam se da ne postoji osoba koja bi mogla oboje da mrzi? Koncept mi zvuči intrigantno - moglo bi ispasti nešto dobro od ovoga, a i Kavagući je stari majstor, iako ovde samo u funkciji crtača.
8. Uchuu kyoudai (Kosmička braća)
Velik naslov praktično nepoznat van Japana. Ponekad se desi da neka manga koja je bila jako popularna pre više godina ispadne iz žiže interesovanja šire javnosti, što nije nužan znak promene kvaliteta, ali ovde nema takvih briga - već nekoliko godina se Braća pojavljuju više-manje redovno na Sugoi listi, a pre tri godine su bili čak na 2. mestu.
9. I Am a Hero
Ovo je jedan od mojih favorita i svako ko čita moja nasumična razmišljanja bi već trebalo to da zna. Majstorska analiza našeg prividno razumnog i sigurnog sveta koji samo čeka trenutak da eksplodira. Međutim, nisam čitao mangu posle 4. trejda, a upravo taj deo je odgovoran za procenu ovde.
11. Tomodachi 100-nin dekiru ka na? (Možeš li napraviti 100 prijatelja?)
Minoru Tojoda (Minoru Toyoda) je poznat po Love Roma, a poslednjih par godina i po ovoj seriji.
13. Halcyon Lunch
Nisam veliki ljubitelj Samurine Oštrice besmrtnika - smatram da je suviše razvučena i puna nepotrebnih delova, ali neke njegove kratke priče mi se dopadaju. Ova priča nije baš "kratka", osim ako ne merite po kriterijumima Golga 13, a da li će mi se dopasti, pokazaće vreme. To jest, ako se pre toga ne zaustavi u trenutku čitanja Kokkoku-a.
14. 25-ji no bakansu (Odmor u 25 časova)
Ovo je zbirka priča Haruko Ićikave (Haruko Ichikawa), i to druga. Prva, Mushi to uta (Bube i pesme), objavljena je pre dve godine i prošle godine je bila na 12. mestu. Od svih jednotomnih naslova, taj mi je možda prvi na spisku za kupovinu. Crtež je jednostavno magičan. Veliki novi talenat.
15. Dogesen
O ovome ne znam skoro ništa, osim da je zajedničko delo Keisukea Itagakija, poznatog po Baki The Grappler-u, i RIN-a, nepoznatog.
16. Ai (nemam pojma šta znači: možda englesko I, možda AI, možda nešto treće)
Ni ovde ne stojim bolje. Ponovo znam autora, Mikio Igaraši (Mikio Igarashi), a u ovom slučaju, to ima određenu težinu koja može prosto da zdrobi poznavaoca.
18. Shingeki no kyojin (bukvalno: Napadački divovi, mada sam uvek prevodio kao Napad divova)
Prošlogodišnji pobednik i miljenik internet-zajednice. Tehnički nedoteran, ali maštovit i originalan. I surov, prema ljudima i čitaocima jednako - o, kako samo surov!
19. Sunny
Najnoviji rad velike "zvezde" alternativnih i artističkih krugova, Taija Macumota (Taiyou Matsumoto).
20. Steel Ball Run
Jel' su potrebne reči ovde!? Inspirisan Trkom Kenonbol, a po nekima i LSD-jem ili samim Đavolom. Sinteza tradicionalno čuvenih japanskih žanrova i motiva: superheroja, Divljeg Zapada, psihodelije...
22. Again!
I ovde mi je poznato samo ime autorke: Micuro Kubo (Mitsurou Kubo), koja je radila Moteki, nosioca 5. mesta pre 2 godine. Dakle, pretpostavljam da se radi o nečijim ljubavnim problemima. Ali, dođavola, ni ne pomišljajte - ovo je "muška" lista!
24. Hoshi no Samidare (Zvezdana Samidare, aka Lucifer and Biscuit Hammer)
Ovde je sličan slučaj kao sa Hagarenom. Poslednji, deseti tom je objavljen krajem prošle godine. Samidare se već par godina vuče na listi, iako nikad nije ušla u Top 20. U toku sam sa čitanjem, ali još ne mogu da procenim vrednosti i domet ovog naslova. U međuvremenu sam postao opsednut pravljenjem čekića koji će da raspoluti Zemlju na dva dela, da bi se glupi i pametni razdvojili već jednom, kako i dolikuje.
25. Zoku hoshi mamoru inu (bukvalno: Pas koji čuva zvezde - nastavak, ali Pas koji bdi nad zvezdama - nastavak je bolje) Pas koji bdi nad zvezdama je jedna od najomiljenijih mangi za odrasle (aman, ne te odrasle!) koja se pojavila poslednjih godina, i pre dve godine je bila na 4. mestu Sugoi liste. U međuvremenu je po njoj snimljen igrani film i objavljena je na engleskom kao Stargazing Dog, a sada prvi put čujem da je napravljen i nastavak. Original je tužna priča o prijateljstvu čoveka i psa, iz pseće perspektive. Stvarno tužna, a ne prosto plitko melodramatična, sa mitskom snagom poput priče o onom drugom vernom japanskom psu kome su podigli spomenik u Tokiju. Ovo me sad podseti da bi to bio idealan poklon za bilo koju osobu ženskog pola, osim ako baš ne mrzi pse ili stripove. Postojanje nastavka me jednako i raduje i rastužuje. Autor se zove Takaši Murakami, ali to nije ista osoba kao i onaj koji prvi padne na pamet na pomen tog imena.
34. Yotsuba to! (Jocuba i...)
Ha, ha...
35. Giant Killing
Još jedan veliki hit koji se svake godine pojavljuje u Top 20, i koji nam daje poučnu priču o uzdizanju gubitničkog fudbalskog kluba.
36. Thermae Romae
Prošlogodišnji vicešampion. Jedna od najpopularnijih sejnen-mangi trenutno. Rem nimium bene gerere, in solitudo esse.
37. Ao no exorcist (Plavi egzorcista)
Popularni naslov iz Jump Square-a koji je prošle godine bio na 16. mestu. Đavolja rabota.
43. Otoyomegatari (Priče o nevesti)
Fenomenalan crtež Kaoru Mori udružen sa ljubavlju prema detaljima daje čar ovoj istorijskoj romansi.
47. Yamikin Ushijima-kun (Ušiđima Kamataš)
Poznat naslov koji izlazi već duže vreme, i u kome je opisana surova realnost nižih i srednjih slojeva japanskog društva.
48. Sankarea
???
Ne znam otkud ovo ovde. Moja vera u vrednost sistematizacije vrednosti je poljuljana.
Toliko ovaj put. Nedostaju neki naslovi koje očekujem da vidim (One Piece, Bakuman, Kingdom, Drifters) i neki koje bih voleo da vidim (Imuri). Na brojnoj skali ima mnogo rupa, zato što nisam pričao o mangama za koje nisam čuo do danas čak ni usputno. Zamislite koliko tek tu ima zanimljivih stvari! I, kao što ste primetili, ipak sam ubacio slike, pošto sam shvatio da bi njihovo odsustvo jasno pokazalo moje zaostajanje za modernim trendovima u komunikaciji i međuljudskim odnosima. Svejedno, ko je uspeo da pročita čitav post bez pauze zaslužuje više nego što ja mogu da mu pružim.
Ovaj blog je 5. novembra napunio godinu dana postojanja! Ura!
Ispostavilo se da je najčitaniji post na njemu - ubedljivo najčitaniji - onaj o mladolikom izgledu Akiko Higašimure, koji često ima posetioce iz SAD, Francuske i drugih zemalja, pa čak i Japana. Ironiji naklonjen deo mene se zabavlja činjenicom da priča o dobrom izgledu pobeđuje sve druge teme, iako znam da to nije bio razlog tolike posete (pa, uglavnom). Uostalom, Higašimura IMA i druge kvalitete...o kojima nema reči u tom postu. :)
Takođe se ispostavilo da je ovaj blog ventil za ideje i skladište za vesti i informacije čije mesto ne bih mogao da pronađem nigde drugde u domaćim okvirima - uglavnom zanimljive ili bizarne stvari koje su mi privukli pažnju, i koje je možda korisno znati ako vas privlači ovaj deo popularne kulture. Većinu vesti o japanskom stripu (čitav deo o parafernalijama, recimo) pročitam na sajtu Comic Natalie, koji je verovatno najveći autoritet u Japanu po tom pitanju. Čak i ANN (Anime News Network, sada i ubuduće) svoje vesti o stripu bazira uglavnom na njima. Kako ANN prate pre svega fanovi animea, odabir vesti je koncipiran tako da odgovara interesovanjima publike - ergo, 3/4 informacija me uopšte ne zanima. Razlog je taj što se suviše često priča o adaptacijama raznih lajt romana, animea namenjenih hardcore otaku-publici, video-igara namenjenih još više hardcore otaku-publici i drugih srodnih medija. Pa, ja verovatno jesam otaku neke vrste, ali moje ambicije leže negde drugde. Na najvećem srpskom sajtu o tim temama, Bg-Anime-u, ponavlja se urednička politika ANN-a (čak i vesti su uzete uglavnom odatle, pretpostavljam). Tref uloži silan trud u to, i to je za poštovanje, ali ne menja činjenicu da je veliki deo tog kolača namenjen podržavaocima i proponentima moe-pokreta, prema kojem ne gajim previše pozitivnih emocija. Dakle, Japan nije jedna homogena celina koju kompletno ili volite ili mrzite (ili vas je baš briga), već ima ponešto od svega...i za svakoga. Ali to već svi koji posećuju ovaj blog znaju.
Da skratim priču, takva raspodela interesovanja je verovatan razlog zbog koga se on neplanirano razvio u ovom pravcu. Dublje analize i detaljniju priču sam ostavio za tekstove koje pišem za nekoliko sajtova ili, povremeno, neki štampani časopis, i sada vidim da mi takav način pisanja odgovara.
A tu je i činjenica da se ovaj blog često pojavljivao među prvim rezultatima potraga preko Google-a za nekim imenima i naslovima (i pri tome ne mislim samo na srpski jezik), u vreme kada su odgovarajući unosi bili objavljeni, a to nije mala stvar.
Jedino razočarenje je činjenica da nisam uspeo da ubedim nikog drugog da mi se priključi u radu, što bi bila olakšavajuća okolnost u trenucima kada ja nemam vremena za pisanije ove vrste, a i dovelo bi do veće raznovrsnosti sadržaja. No, idemo dalje nepokolebanog duha! Neke stvari sam bio zapostavio u prvoj polovini godine, ali sada ih polako nadoknađujem.
Želim sebi mnogo dobrih tekstova do sledeće godišnjice! :) A čitaocima mnogo neprospavanih noći provedenih uz ekran...err, uzbuđenja i korisnih smernica.
Danas ću se više nego obično baviti blogom. Pošto sam slobodan od svih obaveza (osim najnužnijih, kućnih) imam gotovo sve vreme koje dan može da ponudi čoveku. Krećemo sa laganijim, neobaveznijim stvarima.
U stvari, koliko je ovo što sledi "lagano" prosudite sami.
Ovo su šolje rađene kao poklon za 200 osoba uz 16. broj MPD Psycho-a, odnosno svaka od dva različita modela šolje za njih 100. Šo-u Tađima (Sho-u Tajima), crtač serije, lično je nadgledao njihov dizajn. Ovde se sad postavlja pitanje: ako takav ekstreman naslov kao što je MPD Psycho ima ovakvu vrstu marketinga, šta nam to govori o odnosu umetničkog i komercijalnog u današnjem društvu? (Potpuno je nevažno što se u ovom konkretnom slučaju same šolje poklanjaju, a ne prodaju.)
Nešto za ljubitelje Rumiko Takahaši - puder sa motivom Lum iz čuvene manga- i anime-serije Urusei yatsura:
A evo i bukmarkova (označivača stranica za knjige) sa likovima iz JoJo's Bizarre Adventure Part IV:
Ovde moram da skrenem pažnju da, iako ja jesam veliki fan JoJo-a, brojnost i kvalitet različitih parafernalija u vezi s njim koje ćete verovatno viđati na ovom blogu nisu posledica samo te činjenice, već i objektivnijeg odnosa snaga na japanskom tržištu - zaista, u Japanu nema stripa koji ga po tome prevazilazi.
Mada je i One Piece tu negde. Za kraj ovog posta ostavio sam čitav repertoar nove kolaboracije koja nosi naziv One Piece x Hello Kitty:
