Big In Japan

Danas sam na forumu Znaka Sagite izneo neku listu najbolje ocenjenih japanskih stripova na sajtu Manga Review. Prenosim je i ovde, zajedno sa trenutnim prosekom (samo mange sa preko 10 glasova su uzete u obzir):

50. Kentou ankokuden Cestus  7.85
49. G senjo Heaven's Door  7.85
48. Animal Doctor  7.86
47. Last Inning  7.87
46. Silent Service  7.87
45. Kodoku no Gourmet  7.88
44. Ten - tenho doori no kaidanji  7.88
43. Kobe resident  7.88
42. Town of Evening Calm, Country of Cherry Blossoms  7.89
41. Yotsuba and...  7.89
40. Shakariki!  7.89
39. Ocha ni gosu (A Bad Boy Drinks Tea)  7.90
38. Karakuri Circus  7.91
37. Real  7.91
36. Hyogemono  7.92
35. Otoosan wa shinpai suru  7.92
34. Glass Mask  7.92
33. Dokyoboshi  7.92
32. Sugar  7.93
31. capeta  7.94
30. Air Master  7.94
29. The Way of Manga  7.96
28. Master Keaton  7.96
27. Historie  7.96
26. Kingdom  7.97
25. Tomorrow's Joe  7.97
24. Shigurui (Death Frenzy)  7.97
23. Doraemon  8.01
22. Imperial Guards  8.01
21. Hunter x hunter  8.06
20. Level E  8.09
19. Dorohedoro  8.11
18. Kyoshiro 2030  8.15
17. Maison ikkoku  8.20
16. My Name Is Shingo (Watashi wa Shingo)  8.21
15. Ushio and Tiger (Ushio to Tora)  8.23
14. Nausicaa of the Valley of the Wind  8.25
13. Ping-pong  8.25
12. Tobaku mokushiroku Kaiji  8.27
11. Yokohama Shopping Trip  8.28
10. Fujiko F. Fujio ishoku tanpenshuu (kolekcija kratkih priča)  8.29
09. Phoenix (Hi no tori)  8.29
08. Sanctuary  8.30
07. 7 Seeds  8.42
06. Natsuko's Sake  8.44
05. JoJo's Bizarre Adventure  8.44
04. Black Jack  8.57
03. Gin to kin  8.60 (bukvalan prevod "Srebro i zlato")
02. Slam Dunk  8.64
01. Parasyte (Kiseijuu)  8.79


Neki nama poznati naslovi:
Berserk  7.82
Devilman  7.74
Akira  7.67
Gunnm (Battle Angel Alita) 7.52
Fullmetal Alchemist  7.46
Dragon Ball  7.45
Blade of the Immortal  7.42
Blame!  7.32
Vinland Saga  7.27
Ghost in the Shell  7.20
Monster  7.00
Death Note  6.50
One Piece  6.44
Gantz  6.42
20th Century Boys  5.77
Naruto  4.69
Bleach  3.31

Neki autori se ponavljaju na listi, a među njima su Nobujuki Fukumoto (Nobuyuki Fukumoto), Hitoši Ivaaki (Hitoshi Iwaaki), Takehiko Inoue, pa i sam Osamu Tezuka.

Jedan 'point of interest' bi svakako bila vrlo visoka pozicija za Slam Dunk, i to ne samo na ovoj, nego na bilo kojoj listi koju pravi japanska publika. Taj naslov jednostavno uživa bogoliki status tamo. Inoue je odličan crtač i ovaj naslov je dosta realističniji (i u smislu crteža i u smislu priče) od prosečnog šonen-naslova, ali mene nikad nije privlačilo da se posebno bavim njime. Dobro, ono što nisam čitao ne mogu ni kritikovati, jelte.

Druga interesantna stvar bi bila popularnost nekih šonen-autora koji nisu toliko poznati na Zapadu. Kazuhiro Fuđita (Kazuhiro Fujita) je primer. Njegova dva najveća dela su Ušio i Tigar (Ushio to Tora) i Cirkus lutaka (Karakuri Circus). Ovo drugo nisam ozbiljnije čitao, ali Ušija i Tigra jesam (iako ne sve - koliko se sećam, nije ni sve bilo prevedeno u to vreme, a moje znanje japanskog je suviše malo da bih se mučio sa 33 toma). To je strip o jokajima i neka vrsta modernog naslednika (onoliko koliko su 90-te "moderne", jelte) GeGeGe no Kitara Šigeru Mizukija (Shigeru Mizuki). Ušio je dečak, a Tigar (Tora) je jokaj (natprirodno biće iz japanskog folklora) zarobljen uz pomoć magičnog koplja, koga Ušio potom oslobađa. Iako je glavni lik suviše ispravan i pravolinijski-razmišljajući za moj ukus, Ušio i Tigar imaju neke od najmračnijih scena koje sam ikada video u šonen-stripu.

 

 S druge strane, trenuci humora ublažavaju mračne scene kao što je ova gore, s onijem (demonom) koji živi u slici.


Takođe, slažem se sa visokim mestima za Black Jack i JoJo's Bizarre Adventure. Slažem se i sa mudrom procenom Bleach-a (lol). My Name Is Shingo je najbolje delo Kazua Umezua (prema mom znanju), a Maison ikkoku Rumiko Takahaši (prema svačijem znanju). Gantzom nikada nisam bio posebno oduševljen (Berserk i Hellsing su mi daleko bolji, recimo) - nije loš, ali ideja daleko nadmašuje realizaciju, po meni. Dorohedoro me (pozitivno) iznenađuje svojim prisustvom, a Kyoshiro 2030, čuveni SF-SF (science fiction sexual fantasy) možda još i više. A Parasyte je manga zbog koje sam tu gde sam.

Jedino "negativno" iznenađenje bi možda bio niski ugled Naokija Urasave (Naoki Urasawa) - mada je Master Keaton u vrhu, Urasava je tu samo crtač.

Kada se sve sabere i oduzme, ilustratorska veština je japanskoj publici najmanje bitan faktor u proceni stripa.

The coolest punch ever!

Jojo's Bizarre Adventure, deo IV, Diamond Is Unbreakable.

 

Kratko objašnjenje: zločinac drži ženu kao taoca i preti joj nožem. Kada mu Đosuke (a to je tip sa smešnom frizurom, ali ako ste pametni, nećete mu to reći) priđe, on se odluči da ubije ženu, na šta Đosuke pušta svog psihičkog dvojnika (to je lik u oklopu, koga obični ljudi ne vide, kasnije nazvan Crazy Diamond). Ovaj rukom probuši ženu, zgrabi nož, i probuši zlikovca. Pošto vrati ruku, vrati sve kako je bilo (to je njegova primarna sposobnost), ALI - ostavlja nož u stomaku kriminalca! Sve se desilo u sekundi (Crazy Diamond ne može da oživljava), a žena je nepovređena.

Čik neka neko nadmaši ovo!

Nekoliko stvari o ĐoĐo-u

Oni koji duže prate moja pisanija znaju da sam veliki fan ĐoĐo-eve bizarne avanture. Pošto sam pogledao dve animirane serije rađene po trećem delu stripa, odlučio sam da se bacim i na sam strip, čije sam mnoge delove već čitao, ali nije na odmet podsetiti se. A takođe, nisam čitao ništa posle četvrtog dela.

Nažalost, (nezvaničan) prevod je isto onoliko loš koliko je bio i ranije i napredovanje je pravo mučenje (pogotovo za I i IV deo). Na samom početku, u divnom prikazu neobrazovanosti dragih nam skenlatora, saznajemo da su Asteci živeli 12-16. veka pre nove ere! Velika šteta, jer zbog takvih stvari delo ostaje nepristupačno većini ljudi.

Arakijev crtež je vremenom evoluirao, ali mnogi će primetiti da je ukus njegovih likova u oblačenju u najmanju ruku čudan. Drugi će to nazvati kičem. Treći će primetiti da, na strogo zanatskom nivou, crtež boluje od nerealnih proporcija i nemogućih poza. Sve se to može oprostiti. Na nivou kadriranja (biranja šta će da bude prikazano i iz kog ugla) i kompozicije (odnosa kadrova na stranici), ĐoĐo je masterpiece. Priča se da je, u jednom trenutku, Šou Tađima (Sho-u Tajima), čovek koji je crtao MPD Psycho-a i radio na animiranom delu Kill Bill-a, bio u dilemi da batali svoju karijeru manga-crtača, jer je mislio da nikad neće moći da dostigne ĐoĐo-a.

Planiram da napišem vrlo obiman tekst o tom stripu - ili čak seriju tekstova. Razmišljam o Arakijevom rešenju za problem koji dugo muči superherojski strip - nerealni vremenski tok i kompresiju hiljada različitih događaja u nekoliko godina. On je lepo podelio sagu na više priča koje se odigravaju u različitim vremenskim periodima: 1880-te, 1930-te, 1980-te, itd, i svakoj je dodelio (uglavnom) druge likove. S druge strane, sada radi na nekoj vrsti alternativnog univerzuma i tu se može povući paralela sa Marvelom i DC-om.

Psihičke moći koje se pojavljuju u ĐoĐo-u jesu neki ekvivalent super-moćima iz američkih stripova, ali, većina likova ima sposobnosti koje deluju vrlo čudno i ... metafizički, čak. Možda bismo dobili nešto slično da su Kant ili Hegel pisali rane Marvelove stripove umesto Stana Leeja (lol). J. Geil, negativac sa dve desne ruke, ima "stend" (psihičkog "pomoćnika") koji se pojavljuje samo u odrazu, i ono što uradi tamo utiče na realnost - recimo, priđe čoveku s leđa i prereže mu vrat. A za to vreme ovaj je bespomoćan jer iza njega nema nikoga!

A, uostalom, gde drugde možete sresti mačkastu biljku...?

 ...kao i Džeka Trboseka, zombije, nacističke kiborge, vampirske bogove, kockare koji uzimaju duše, pse sa psihičkim moćima...


I onda uzviknu "The World" i svet...stade.

Manga-novosti

Pošto sam preuzeo obavezu da doprinesem jedan tekst godišnje za strip-magazin Parabellum, ovi dana sam razmišljao o mogućoj temi. Jedna mogućnost je bila određeni pregled trendova i bitnih dešavanja u japanskom stripu u 2010, pošto do sada nisam pisao o tome. U stvari, ta zamisao je trebalo da se realizuje na strip-sajtu UPPS, ali me je nesreća sprečila u tome. Za takvu temu nije kasno ni 7-8 meseci posle isteka godine, s obzirom koliko sporo informacije te vrste dolaze do svesti čak i zapadnih fanova, a kamoli generalne publike. No, odlučio sam se da budem malo konkretniji, pa će tekst biti posvećen jednom naslovu, mada ću se osvrnuti na čitav trend koji taj izuzetno lepo predstavlja. Radi se o I am a Hero Kenga Hanazawe, po meni (i dobrom delu japanske kritike) jednom od najznačajnijih predstavnika japanskog stripa u novije vreme. Trend sam nazvao "neo-distopija", i kao što ćete videti u tekstu (čije ću delove kasnije objaviti ovde) postao je prilično moćan. Verujem da će skorašnji katastrofalni zemljotres i cunami još više da poguraju stvari u tom pravcu.

Konačno je neko počeo da objavljuje engleski prevod Umezuovog Watashi wa Shingo (Moje ime je Šingo), možda njegovog najcenjenijeg dela. To je priča o robotu koji je nastao iz ljubavi dečaka i devojčice, i koji sada traži svoje roditelje koje nikada nije upoznao. Zvuči potpuno suludo i nalik na Umezua. Od takvog dela ne treba očekivati realizam - već je i sama postavka nemoguća - ali psihološke i filozofske istine (ili radije, zapažanja) bi trebalo da mu daju dovoljnu umetničku snagu, kao i Umezuov napet način vođenja radnje  (evo, desiće se, približava se, samo što nije, tu je...). Još nisam počeo da čitam, ali to je nešto što neću propustiti.

Još jedna manga koja se pojavila u poslednje dve godine, koja ima zanimljiv koncept a nije prevedena, je WOMBS od Yumiko Shirai. Ona je nezavisni autor koga je Šogakukan uzeo pod svoje, i stavio ovaj njen rad u časopis Ikki, koji daje šansu autorskim radovima drugačijim od norme. Evo opisa ovog naslova, u mom prevodu sa engleskog:

Priča se odvija na planeti Hekio, gde se imigranti sa Zemlje bore među sobom u ratu između prve i druge generacije (Prvih i Drugih). Ovaj SF govori o Mana Ogi i drugim ženskim vojnicima koji imaju nibase, stvorenja sa te planete, usađene u materice. Ove trudne žene nazivaju "teleportacionim vojnicima" i one čine značajnu vojnu snagu sa teleportacionim sposobnostima nibasa. Priča o "trudnim vojnicima" nosi snažan osećaj realnosti.

 

Hirohiko Araki, čuveni autor ĐoĐo-ovih bizarnih avantura, potpisuje novu knjigu u kojoj priča o svojih 100 omiljenih horor-filmova, i koju bi bilo jako zanimljivo pročitati. Naziv je Araki Hirohiko no kimyou na horror eiga ron (nešto kao "H. Arakijeva diskusija o bizarnim horor-filmovima").

U toku avgusta izaći će prvi tom mange Exoskull Zero Takayuki-ja Yamaguchi-ja, koja je neka vrsta nastavka kontroverzne Apocalypse Zero (u originalu Kakugo no susume). Ova manga izlazi u sejnen-časopisu, a ne šonen-, kao što je bio slučaj sa AZ. Fanovi se nadaju i nastavku Shigurui-ja, koji je završen prošle godine, ali pošto je rađen po prvom poglavlju knjige Suruga-jou gozen jiai u kojoj se opisuju razni mečevi samuraja, možda nije čudno očekivati i adaptaciju drugih mečeva iz knjige.

Be afraid. Be very afraid!