(Da ne bude zabune, nisam napisao roman na japanskom - samo nameravam da kupim neki!)
Dobio sam novi broj časopisa Da Vinči, i o njegovoj sadržini ću pisati drugi put. Za sada me zanima glavni tematski članak ovog broja, koji se zove "Čitamo Fujumi Ono", i koji mi je važan isto koliko i članak o Arakiju iz prethodnog broja.
Fujumi Ono (ONO Fuyumi) je čuveno ime u svetu japanske književnosti. Mnoga njena dela se mogu svrstati u omladinsku književnost, ali vole je pripadnici oba pola, raznih doba starosti i raznih nacionalnosti i kultura. Ovo poslednje je zahvaljujući anime-adaptaciji nekih njenih dela, kao što su 12 Kingdoms, Ghost Hunt i Shiki. Nikada nisam imao prilike da je ozbiljno čitam, osim nekoliko odlomaka u engleskom prevodu tu i tamo. Ali, Dvanaest kraljevstava mi je bila i ostala jedna od omiljenih animiranih serija, možda i omiljena u žanru epske fantastike. Drugo, čovek koji je dobrim delom odgovoran za moje putešestvije u svetu japanske pop-kulture imao je veoma visoko mišljenje o gospođi Ono.
Zašto je uopšte Ono tema ovog novog broja Da Vinčija? Zato što su se, posle skoro 9 godina relativne neaktivnosti sa njene strane, dogodile dve stvari: objavljivanje "savršenog izdanja" Dvanaest kraljevstava (nema mnogo veze sa njom lično) i izlazak 2 nove knjige!
E, sad dolazi ono glavno. Odlučio sam da nabavim neku knjigu na japanskom, i gde ću naći bolje (odnosno, lakše za čitanje) od nekog romana omladinske književnosti? U dečjoj književnosti, kažete vi? Pa, da, naravno, ali ovako spajam rad sa užitkom, a šta ima lepše od toga?
Elem, dva glavna kanditata za "Moju prvu knjigu na japanskom" su:
1. Masho no ko (Đavolsko dete) od Fujumi Ono.
Ovo je prolog za Dvanaest kraljevstava, ali spada u horor, ne epsku fantastiku. Prva knjiga novog izdanja čitavog serijala, sa naslovnom ilustracijom od ruku jednog od najboljih, Akihira Jamade (YAMADA Akihiro). Priča o dečaku koji je u detinjstvu tajanstveno nestao i, kada se vratio, čudne stvari su se događale svima koji mu se zamere.
2. The Book - JoJo's Bizarre Adventure 4th Another Day od Ocua Ićija (OTSU Ichi) ili možda Ocuićija (i meni je nejasno iz originalnog oblika)
Romani rađeni po poznatim franšizama iz drugih medija nisu baš najkvalitetnije štivo, to svi znamo. Ta zamislite samo romane ili priče o Spiderman-u! U Japanu je sličan slučaj i takve romanizacije su rezervisane samo za najokorelije zavisnike od neke franšize, a čak ni oni ih preterano ne cene. Međutim, fanovi ĐoĐoa ovo smatraju dobrom knjigom, a i autor je prilično poznat po nekim drugim romanima i kolekcijama priča (na primer, Goth). A i kul je imati knjigu koja se zove Knjiga!
Ovo je priča o nekim novim likovima iz čudnog malog grada Morio u Japanu - pozornice za IV deo stripa - koji imaju neke čudne super-moći.
Obe knjige su u bunko-formatu, koji je popularan u Japanu zbog jeftinoće i kompaktnosti, a to su kvaliteti koji me savršeno privlače.
Dobio sam novi broj časopisa Da Vinči, i o njegovoj sadržini ću pisati drugi put. Za sada me zanima glavni tematski članak ovog broja, koji se zove "Čitamo Fujumi Ono", i koji mi je važan isto koliko i članak o Arakiju iz prethodnog broja.
Fujumi Ono (ONO Fuyumi) je čuveno ime u svetu japanske književnosti. Mnoga njena dela se mogu svrstati u omladinsku književnost, ali vole je pripadnici oba pola, raznih doba starosti i raznih nacionalnosti i kultura. Ovo poslednje je zahvaljujući anime-adaptaciji nekih njenih dela, kao što su 12 Kingdoms, Ghost Hunt i Shiki. Nikada nisam imao prilike da je ozbiljno čitam, osim nekoliko odlomaka u engleskom prevodu tu i tamo. Ali, Dvanaest kraljevstava mi je bila i ostala jedna od omiljenih animiranih serija, možda i omiljena u žanru epske fantastike. Drugo, čovek koji je dobrim delom odgovoran za moje putešestvije u svetu japanske pop-kulture imao je veoma visoko mišljenje o gospođi Ono.
Zašto je uopšte Ono tema ovog novog broja Da Vinčija? Zato što su se, posle skoro 9 godina relativne neaktivnosti sa njene strane, dogodile dve stvari: objavljivanje "savršenog izdanja" Dvanaest kraljevstava (nema mnogo veze sa njom lično) i izlazak 2 nove knjige!
E, sad dolazi ono glavno. Odlučio sam da nabavim neku knjigu na japanskom, i gde ću naći bolje (odnosno, lakše za čitanje) od nekog romana omladinske književnosti? U dečjoj književnosti, kažete vi? Pa, da, naravno, ali ovako spajam rad sa užitkom, a šta ima lepše od toga?
Elem, dva glavna kanditata za "Moju prvu knjigu na japanskom" su:
1. Masho no ko (Đavolsko dete) od Fujumi Ono.
Ovo je prolog za Dvanaest kraljevstava, ali spada u horor, ne epsku fantastiku. Prva knjiga novog izdanja čitavog serijala, sa naslovnom ilustracijom od ruku jednog od najboljih, Akihira Jamade (YAMADA Akihiro). Priča o dečaku koji je u detinjstvu tajanstveno nestao i, kada se vratio, čudne stvari su se događale svima koji mu se zamere.
2. The Book - JoJo's Bizarre Adventure 4th Another Day od Ocua Ićija (OTSU Ichi) ili možda Ocuićija (i meni je nejasno iz originalnog oblika)
Romani rađeni po poznatim franšizama iz drugih medija nisu baš najkvalitetnije štivo, to svi znamo. Ta zamislite samo romane ili priče o Spiderman-u! U Japanu je sličan slučaj i takve romanizacije su rezervisane samo za najokorelije zavisnike od neke franšize, a čak ni oni ih preterano ne cene. Međutim, fanovi ĐoĐoa ovo smatraju dobrom knjigom, a i autor je prilično poznat po nekim drugim romanima i kolekcijama priča (na primer, Goth). A i kul je imati knjigu koja se zove Knjiga!
Ovo je priča o nekim novim likovima iz čudnog malog grada Morio u Japanu - pozornice za IV deo stripa - koji imaju neke čudne super-moći.
Obe knjige su u bunko-formatu, koji je popularan u Japanu zbog jeftinoće i kompaktnosti, a to su kvaliteti koji me savršeno privlače.
