Karakuri Circus i misterija Kazuhira Fuđite

FMA... Prividno prost akronim. Iako vam verovatno pada na pamet Fullmetal Alchemist, lepše objašnjenje bi bilo Francuska, Marionete i Alhemija. Ukratko, ključne reči za Le Cirque de Karakuri (Karakuri Circus). Iliti Cirkus mehaničkih lutaka.

To je strip-serijal Kazuhira Fuđite (FUJITA Kazuhiro) koji je izlazio od 1997-2006. u časopisu Nedeljni šonen sandej (Weekly Shonen Sunday), čija ciljna publika je jasna iz naslova. Kolekcionarsko izdanje ima 43 toma, a izdavač Šogakukan je 2011. pokrenuo i luksuzno izdanje. Te informacije su lako dostupne i svima jasne (valjda). Ono što nije toliko jasno je zašto, dođavola, Fuđita nije poznatiji van svoje rodne zemlje, kada su njegova dela poput Ušija i Tore (Ushio to Tora) ili Cirkusa mehaničkih lutaka izuzetno cenjena u Japanu, i, još bitnije, tako dobra (aka zanimljiva, originalna, maštovita, kompleksna, s porukom...) da bi mogla da postide veliku većinu šonen-ostvarenja koja se ovde smatraju uzorima i merilima kvaliteta, kada bi ova samo znala za tako prozaičnu stvar kao što je stid?

Možda zbog neuobičajenog crteža, punog senki i slika koje naslućujemo više nego što vidimo, koji bi retko ko smatrao "lepim". Možda zbog prevelikog oslanjanja na japansku kulturu, zbog koje je potreban dodatni tumač. Možda zbog velikog obima njegovih najvažnijih dela. Nijedan od ponuđenih odgovora nije sasvim zadovoljavajući, jer i drugi naslovi imaju slične odlike, pa su opet popularni. Izgleda da je, kao i u slučaju JoJo's Bizarre Adventure, ključ u nedostatku televizijske adaptacije, koju verovatno nikad i nećemo videti, zato što Fuđitin vizuelni identitet, opisan gore, nije kompatibilan sa standardnim tehnikama i praksom prosečnog japanskog animacionog studija.

Fuđiti je posvećen i jedan broj japanskog književnog magazina Eureka, iz februara 2010. (Kada sam već kod toga, mogao bih da napravim spisak svih brojeva posvećenih stripu. Ali, otom potom.) U tom broju se nalazi i veoma dragocen razgovor između Fuđite i Hiromu Arakave (ARAKAWA Hiromu), nazvan "Teorija i praksa šonen-stripa". Već u samoj činjenici da njih dvoje razgovaraju nalazim tračak nade za dokaz da je Arakava njegova učenica u mnogim aspektima.

U Cirkusu lutaka dat nam je vrlo zanimljiv model borbe uz pomoć borbenih marioneta. Na neki čudan način, to je slično robotima - dakle, ne toliko različito od Gandama na nivou koncepta - ali duh i atmosfera serijala više vuku na stimpank. Dobro, možda ne na stimpank - pošto nema stima - ali na nešto slično što bismo mogli nazvati wirepunk. Ili cogpunk. Ili gearpunk. Ili bilo koju kombinaciju toga. Pomešajte to sa italijanskom komedijom del'arte, cirkusom i evropskom alhemijom, dodajte na to malu dozu kineskih borilačkih veština, mešajte dok humor - koga ima u priličnim količinama, i to kvalitetnog - ne izbledi i ne postane tragedija, i dobićete jedan od najvećih i najpotresnijih šonen-epova ikada, dobrim delom inspirisan čuvenim romanom francuske i svetske književnosti, Jadnicima (Les Miserables) Viktora Igoa.

"Japanski lutkari su prilično nevešti" - takvu izjavu nisam očekivao da vidim ne samo izrečenu, nego i potvrđenu na delu, kod "japanskog" autora kao što je Fuđita. Dokaz da ni izbliza ne znam dovoljno.

I... šta čekate? Požurite na najveću predstavu u istoriji čovečanstva... u Ponoćni cirkus!

Gospodari papira, II deo

SHOGAKUKAN


Njihovo ime znači "Zgrada (zdanje) osnovne škole" i upravo su i nastali kao kompanija koja proizvodi časopise namenjene osnovcima, još davne 1922. Vremenom su počeli da izdaju stripove, ali i mnoge nebeletrističke knjige, i u moderno vreme njihov spektar izdavaštva je postao vrlo širok. Deo su većeg "konglomerata", u koji spadaju, od drugih izdavača stripova, i Šuejša i Hakusenša.

Danas objavljuju preko 60 različitih časopisa, knjige, manga-trejdove, mukove (knjige-časopise), kao i video i DVD izdanja. Podaci iz jedne od prethodnih godina (2009?) nam govore da su u tom trenutku imali 8% japanskog tržišta po prodavanosti i to ih je činilo trećom po redu izdavačkom silom u toj zemlji. Ne rade sami štampu i povezivanje svojih izdanja, već imaju ugovore sa trećim strankama.

Što se tiče mangi, trenutno izdaju 20 časopisa, 13 namenjenih muškoj publici i 7 namenjenih ženskoj. To su sledeći naslovi:

(muški)
- Gekkan (mesečni) CoroCoro Comic (izlazi 15. u mesecu)
- Bessatsu (specijalni) CoroCoro Comic Special (30. svakog parnog meseca)
- CoroCoro Ichiban! (25. svakog neparnog meseca)

- Shukan (nedeljni) Shonen Sunday (svake srede)
- Gessan (12. u mesecu) - ovo je u stvari Mesečni Shonen Sunday
- Shukan Shonen Sunday Super (25. u mesecu)

- Gekkan Sunday GX (19. u mesecu)
- Big Comic (10. i 25. u mesecu)
- Big Comic Original (5. i 20. u mesecu)
- Big Comic Superior (2. i 4. petka u mesecu)
- Big Comic Spirits (svakog ponedeljka)
- Gekkan! Spirits (27. u mesecu) - ovo je mesečna verzija Big Comic Spirits
- Gekkan Ikki (25. u mesecu)

(ženski)
- Ciao (3. u mesecu)
- Sho-Comi (5. i 20. u mesecu)
- Betsukomi (13. u mesecu)
- Cheese! (24. u mesecu)
- Pochette (6 puta godišnje)

- Petit Comic (8. u mesecu)
- Gekkan flowers (28. u mesecu)

Šogakukan je jedini od izdavača koji objavljuje manga-časopise za najmlađe - barem jedini meni poznat. Dešava se da neko - na primer Šuejša u Shonen Jump-u - objavi nešto što bi bilo najprivlačnije dečacima ispod 10 godina, ali to ne iziskuje čitav poseban časopis za takvu publiku. Ako čujete da postoji neki strip za decu, budite gotovo sigurni da iza toga stoji Šogakukan. Doraemon i poslednjih godina popularni Inazuma Eleven su primeri, kao i strip-verzija Pokemona.

Shonen Sunday nema popularnost Šuejšinog Shonen Jumpa, ali taj časopis je bio plodno tlo za razvoj mnogih velikana japanskog stripa, kao što su Rumiko Takahaši, Micuru Adaći i Kazuhiro Fuđita, a Detective Conan, Magi i Gin no saji (Silver Spoon) su neki bitni tekući naslovi od drugih autora.

Od "ozbiljnijih" stvari, posebno mi je vredan diskusije Big Comic Spirits (na slici dole), koji je meni lično jedan od najinteresantnijih manga-časopisa uopšte, i verovatno najinteresantniji od svih nedeljnika, s dugom tradicijom zanimljivih, značajnih, čuvenih ili čak revolucionarnih naslova, kao što su Watashi wa Shingo od Kazua Umezua, Maison ikkoku od Rumiko Takahaši, Utsurun desu. od Senše Jošide, Ping Pong od Taija Macumota, Tokyo daigaku monogatari (Priča o tokijskom univerzitetu) od Tacuje Egave, Yawara! od Naokija Urasave, Uzumaki od Đunđija Ita i mnogi, mnogi drugi. Od aktuelnih naslova, tu su I Am a Hero, Asahinagu, Yamikin Ushijima-kun i Kono S wo, miyo!

IKKI je posvećen alternativnom stripu, i neki od čuvenijih naslova iz njegove ponude (bili) su Dorohedoro, I (Ja), Saraiya goyo (Kuća pet listova), Bokura no i Kaiju no kodomo (Deca morske zveri).

Kada bih imao pri ruci izbor koji postoji u Japanu, od ženskih časopisa bih prvo pratio flowers (slika dole). Trenutno u njemu izlaze neki od najpopularnijih naslova za žene u 20-tim i 30-tim godinama: Ane no kekkon (Venčanje starije sestre), Machi de uwasa no tengu no ko (Gradske glasine o tenguovoj kćeri), Umimachi diary (Dnevnik primorskog grada), Shitsuren chocolatier (Čokoladar slomljenog srca, na naslovnici ispod), 7 Seeds, Sakamichi no Apolon (Apolon sa brdskog puta), Sansukumi i drugi, a u prošlosti je objavljivao mnoge radove čuvene Moto Hagio, možda najvažnije figure u istoriji "ženskog" stripa.

Sledeći put u ovoj rubrici - a to će biti kada mi vreme dozvoli - bacamo se na najvećeg izdavača stripova, Šuejšu.

O visokoj modi, stripovima koji nisu gej i nepromišljenim "mišljenjima"

Sokrat je mrtav. Kao i njegova izreka: "Znam da ništa ne znam". Danas svi znaju sve. Čak i kada nemaju blage veze o tome šta pričaju.


Da razjasnim: ja relativno slabo poznajem svet japanske popularne kulture, čak i njen deo poznat kao manga. Jedino što sam svestan toga i znam šta znam, a šta nagađam. Ali ljudi koji znaju još manje ne libe se da kažu kako je Hiromu Arakawa zaslužila da osvoji Veliku stripovsku nagradu ove godine, iako su od 15 kandidata prethodno čuli najviše za 5, a svakako čitali još manje - i to uglavnom ne do mesta do koga su dotični serijali stigli u Japanu (što itekako ima veze sa prirodom nominacija). Ono što oni ne znaju zapravo nema važnost, očigledno.

To se konstantno ponavlja i ponavlja - recimo, ANN objavi Orikonovu listu najprodavanijih mangi za prethodnih 7 dana, a neko pametan se već nađe da kaže kako mu je milo što je Katekyo Hitman Reborn! u vrhu, jer je to zaslužio. Zaslužio ili ne, meni je takav stav čudan - da ne upotrebim ovde jedan grublji izraz. Svako vrednovanje se zasniva na poređenju. Što više znam, to bolje, i to ne samo u okvirima istog medija - svako znanje je poželjno. Doduše, veće znanje ne znači i bolji ukus u slučaju različitih osoba, ali to je problem druge vrste.

Kakve sve to veze ima s ostatkom teme? Možda nikakve, ali ovo je blog - neka vrsta dnevnika - a ja nešto razmišljam ovih dana kako je 99,99% poruka po mnogim forumima potpuno bezvredno u smislu informacija - ovo je dobro (sviđa mi se), ono nije (ne sviđa mi se), i tako to. Jedan moj poznanik je jednom rekao da je i sendvič koji je jeo tog dana bio "dobar". Koja je razlika između sendviča i pesme? Ili sendviča i filma? Dosta ljudi ne ume da objasni tu suštinsku razliku, a opet se usuđuju ne samo da sude bez znanja, već da napadaju onih 0,01% poruka što vrede kao besmislen! Ah, dobro, i to je deo modernog i demokratskog života.

Čitaoci ovog bloga znaju da sam pre 20-ak dana održao predavanje o stripu JoJo's Bizarre Adventure. Obećao sam još neke dodatne informacije na ovom blogu, i sada ću održati reč.

Nešto posle predavanja pričao sam sa jednim drugarom o utiscima, i on mi je skrenuo pažnju na neke stvari za koje sad mislim da je možda trebalo više da naglasim. Taj moj prijatelj - koji inače studira antropologiju i sprema diplomski rad koji će imati veze sa mangama i animeima - misli da JoJo ne može u zemljama zapadnog sveta da postigne popularnost koju ima u Japanu, prvenstveno zbog svoje estetike, koja će prosečnom čitaocu japanskih stripova izgledati suviše "gej" - pogotovo u svojoj kasnijoj fazi.

Sad, o tome bi se moglo napraviti posebno predavanje. Ja sam potpuno strejt u svom seksualnom opredeljenju, a ipak nisam imao nikakvih problema sa JoJom - koliko znam, i Araki je heteroseksualac i pride sretno oženjen. Od više od stotinu likova koji se pojavljuju u serijalu, mogu da se setim samo dvojice koji su homoseksualci, uz još nekolicinu mogućih biseksualaca. Mislim da je problem do naše kulture, u kojoj je homoseksualnost povezana sa nekim stvarima - kao što su muškarac u svetu visoke mode i sklonost ka određenoj estetici koja favorizuje oblike i boje koje mi ekskluzivno proglašavamo "ženstvenim" - ali koliko je to nužno povezano, a koliko je to naša projekcija? Šta je sa francuskom aristokratijom iz XVIII veka, među kojom je bilo normalno da muškarci nose štikle? Ne, zaista, Araki voli da crta muškarce u roze odeći ili sa motivima srca na njoj, ili u pozama koje u našoj kulturi više priliče ženama, ali neki od tih njegovih muškaraca su u svim drugim pitanjima često vrlo muževni i nema nikakve dileme o njihovim seksualnim sklonostima - iako u JoJou nema mnogo mesta za romanse bilo koje vrste. Međutim, složiću se da je to jedan vrlo zbunjujuć serijal za prosečnog zapadnog čitaoca i to po mnogim kriterijumima. Pretpostavljam da prvi utisak može da odbije mnoge, ali taj prvi utisak u slučaju JoJoa uvek vara.


Evo nekih lepih primera očeglednog uticaja na Arakija, od strane nekih ilustratora koji su radili za modne časopise tokom 80-tih godina XX veka. Dvojica najvažnijih su bili:
1. Amerikanac Tony Viramontes

2. Španac Antonio Lopez

Osim njih, očigledni uzori su i razne fotografije modela, kao što je ova:

Naravno, tu su još impresionistički slikari i Pol Gogen, pa klasična evropska skulptura, pa američki film, pa zapadna pop-muzika... Kada se radi o pronalaženju referenci, citata i omaža u vezi zapadne pop-kulture, mislim da je JoJo najzahvalniji strip koji postoji - čak više od radova Alana Mura. U Japanu postoji mnoštvo akademskih radova koji se bave tim vezama, ali mislim da, nažalost, ništa od toga nije dostupno na nekom nama bliskom jeziku. Zapadna zemlja u kojoj je Araki najviše voljen i prevođen je Italija (a ne Francuska), ali nisam dovoljno upućen u njihovu scenu.

Takođe, šapuće se da je u pripremi tajni projekat koji će predstavljati vrhunac obeležavanja 25-ogodišnjice serijala. Nadam se, kao i mnogi fanovi, da nije u pitanju igrani film.

Novi animei za prolećnu sezonu 2012.

Biće ovo dobra sezona za adaptacije stripova. Osim Svemirske braće (Uchuu kyoudai), Apolona na brdskom putu (Sakamichi no Apolon), Zetmena (Zetman), Kafea Belog medveda (Shirokuma kafe), Misteriozne devojke X (Nazo no kanojo X) i nekih drugih, u poslednji čas su najavljeni i:

Gon

Kreće od 2. aprila sa emitovanjem i očekuje se 50 epizoda. Priča prati malog dinosaurusa koji se sukobljava sa drugim stvorenjima. Strip je poznat i po tome što je potpuno izbacio tekst. Produkciju rade zajedno izdavač stripa Kodanša i jedan korejski studio, a animacija će biti - kao što vidite sa slike - puni 3D.



Lupin III - Žena zvana Fuđiko Mine

TV serija koja počinje sa emitovanjem od 4. aprila. Do sada je bilo 3 televizijske serije o Lupinu Trećem, a poslednja je završena 1985. Međutim, postoji nepregledno mnoštvo filmova i TV specijala, tako da najveći japanski lopov nikad nije stvarno umro u medijima. Fuđiko Mine (Mine Fujiko) je u jednoj anketi svojevremeno bila izabrana za najzgodniji ženski fiktivni lik.

Planirano je 13 epizoda, a najzanimljivije ime u produkciji mi je Takeši Koike (Koike Takeshi, reditelj Redline-a), koji ima ulogu dizajnera likova i supervizora animacije. Ovo bi moglo biti sjajno.

Tizer za Helter Skelter

Helter Skelter je strip Kyoko Okazaki iz 90-tih i meni jedan od najboljih ikada od svih koji se bave modernim japanskim (ili globalnim) društvom. Za sredinu ove godine je najavljen igrani film koji već podiže prašinu u japanskim medijima. Svako od mojih redovnijih čitalaca već sigurno zna da imam jako loše mišljenje o modernom japanskom filmu, ali ovo bi se barem moglo odraditi dobro (u teoriji) pošto ne zahteva specijalne efekte i glumci mogu da budu fini i slatki - osim što glavna glumica mora da bude dobra, čak odlična, da bi priča uspela. Erika Sawajiri... velika je odgovornost na njenim krhkim ramenima. Videćemo.