Novosti

Konačno mi je stigao paket iz Japana koji čekam već gotovo mesec dana. Između ostalih stvari, dobio sam Kono manga ga sugoi! 2011, decembarski broj časopisa Monthly Comic Beam i prvi tom pominjanog Napada divova (Shingeki no kyojin). Kako je taj tom već preveden na engleski pre neki dan, zakasnio sam za ekskluzivni opis - međutim, prevod nije najsjajniji i puno stvari može da se kaže o samom delu, tako da će opisa ipak biti.

Comic Beam ima oko 500 stranica i u njemu se nalaze Thermae Romae, Imuri, Hourou musuko, Chimamire sukeban chainsaw i mnoge druge serijalizovane mange, kao i dosta kratkih, kompletnih priča od mnogih specijalnih gostiju pozvanih za ovu priliku - časopis je proslavio 15 godina izlaženja. Naslovnicu je uradio Kacuja Terada (Katsuya Terada).

Od drugih vesti:
- objavljeni su kandidati za Veliku manga nagradu 2011. (Manga taishou), o čijem dodeljivanju odlučuju ljudi zaposleni u knjižarama i koja se odnosi na kraća dela (od maksimalno 8 tomova). Pomenuta Thermae Romae je pobedila  prošle godine i to je, pretpostavljam, silno podiglo njenu prisutnost i popularnost do nivoa od preko pola miliona prodatih primeraka prvog toma (što će reći, jedne od najprodavanijih sejnen-mangi u Japanu) - slično se sada dešava sa Napadom divova. Dakle, 13 kandidata:
Kengo Hanazava - I am a Hero
Kaoru Mori - Otoyome gatari (Priče o čudnoj nevesti)
Akiko Higašimura - Omo ni naitemasu (Uglavnom plačem)
Seita Horio - Kokkoku
Kentaro Ueno - Sayonara mo iwazu ni (Ne reći ni zbogom)
Daisuke Igaraši - SARU
Ćika Umino - Sangatsu no raion (Martovski lav)
Setona Mizuširo - Shitsuren shokoratie (Čokoladar slomljenog srca)
Hađime Isajama - Shingeki no kyojin (Napad divova)
Kota Hirano - Drifters
Tomoko Jamašita - Don't Cry, Girl
Masajuki Kusumi (priča)/Ecuko Mizusava (crtež) -  Hana no zubora meshi
Marimo Ragava - Mashiro no oto (Zvuk potpune beline)

Žanrovski, ovde ima svega: drame, romanse, fantastike, horora... Zanimljivo je da se Higašimura svake godine pojavljuje sa barem jednim popularnim delom.

Omo ni naitemasu od Akiko Higašimure, 2. tom

 - na svom blogu, Andrew Cunningham daje svoje mišljenje o nekoliko anime-serija iz ove TV sezone. Pošto je on čovek koji je preveo prva dva toma Gosick-a na engleski, zanimalo me je šta ima da kaže o TV adaptaciji:

There are some books that just can't be made into a TV series, and I'm not sure this is one of them, but the anime staff certainly didn't figure out how to do it at all. The pacing is just a mess, and none of the beats are given room to play out properly. Shame, since the actress playing Victorique seems to have landed perfectly on the fine line between Victorique's character and what anyone would actually want to hear that design sound like. I assumed the first episode was rushed to get to the meat of it. With the second episode I can only assume they're doing some sort of Cliff Notes version of the story. Can't recommend.

Koje mange Japanci čitaju? 2010, deo II

Možda bi bolji naslov bio "Najbolje mange u 2010.", ali radi doslednosti sam ostavio kako jeste.

Na jednom japanskom blogu sam video zbirnu listu urađenu prema top-listama 3 eminentna časopisa: Kono manga ga sugoi! (već pominjan), Otonafami (namenjen ljudima u 30-tim godinama i prilično glavnotokovski orijentisan) i Kono manga o yome! (Čitajte ove mange!, izdanje Freestyle-a, usmeren više ka umetničkoj eliti). Kako Otonafami radi odvojene liste za mange završene tokom godine i one koje još izlaze, i ja ću listu završenih naslova istaći odvojeno.

Dakle, tekući naslovi, 11 mesta (ne znam zašto 11, ali u tom obliku sam našao listu, pa neka i to ostane):
11. Ookami no kuchi - Wolfsmund (Vučja usta - Volfsmund)

Dokaz kako nešto za šta ni ja nisam prethodno čuo može da se nađe na "best of" listi.

10. Bakuman

 

Dokaz kako nešto što ne volim može da se nađe na listi.

9. One Piece

Dokaz kako i najpopularniji naslov može da se nađe na listi.

8. Sayonara mo iwazu ni (Ne reći ni zbogom)

Dokaz kako nešto vrlo lično i "alternativno" može da se nađe na listi.

7. Kuragehime (Princeza Meduza)

 

Dokaz kako i slatka spoljašnost može da skriva kvalitetan naslov.

6. Aku no hana (Cveće zla, prema nazivu čuvene zbirke Bodlerovih pesama)

 

Dokaz kako se i 9999 puta prežvakana tema može učiniti zanimljivom.

(Valjda, nisam čitao, osim sinopsisa.)

5. Otoyome-gatari (Pripovetke o čudnoj nevesti)

 

Dokaz kako crtanje raskošnih i egzotičnih odevnih i arhitektonskih detalja više nije odlika isključivo šođo-mangi.

4. Giant Killing

Dokaz kako i u svetu izuzetno popularnih mangi crtač može da ima individualni stil.

3. I am a Hero

Dokaz kako strip može da se približi filmu po intenzitetu i napetosti.

2. Thermae Romae

Dokaz kako su u Japanu u poslednje vreme popularne izmaštane situacije od izmešanih istorijskih činjenica ili likova (i Saint onii-san spada tu).

1. Shingeki no kyojin (Napad divova)

Dokaz kako za uspeh nije potrebna veza...

Zanimljivo je da i Shingeki no kyojin i Aku no hana izlaze u istom, prilično egzotičnom časopisu, Kodanšinom Bessatsu Shonen Magazine-u, gde su još naslovi poput čuvenog xxxHOLiC-a, adaptacije SF-romana Mardock Scramble, vizuelno i konceptualno zanimljivog Vanilla Spider-a (jednog dana, nebo je bilo prekriveno ogromnom paučinom...), i gde je autorska sloboda prilično velika.

Završene mange (prva 4 mesta):

4. Shigurui (Ludilo za smrću)

3. Wakusei no Samidare (Planetarna Samidare, ili možda Samidare sa zvezda, poznata na engleskom kao Lucifer and the Biscuit Hammer)

 

2. Kiyoku yawaku (igra reči... neprevodivo mi je)

1. Hagaren (Čelični alhemičar, na engleskom Fullmetal Alchemist)

Planovi za ovu godinu

Problemi sa prošlomesečnom pošiljkom su mi pokvarili prvobitne planove: želeo sam da napišem recenziju Napada divova (Shingeki no kyojin) PRE nego što se pojavi prevod (nezvanični, naravno), ali sad je kasno za to. No, kako imam podatke koje ljudi koji ne znaju japanski nemaju, od nje će ipak biti neke koristi.

Par stvari o kojima planiram da pišem u ovoj godini:
1. Kinovo putovanje (Kino no tabi) - da je TV serija bila stilizovana na način Mononokea ili Grofa Monte Krista (Gankutsuou), ponela bi titulu Najbolje anime-serije ikad. Bez konkurencije. Čak i ja, koji se opirem davanju ocene 10 (na skali 1-10), bih bio prinuđen da popustim. "Da je..." Nažalost, vizuelizacija je prilično stereotipna i nemaštovita. Serija se oslanja na snagu metafora i situacija, što je samo po sebi dovoljno da je smesti u sam vrh forme, ali ukus jedinstvene, a propuštene prilike ostaje. Kinovo putovanje je u originalu serija lajt-romana (nešto nalik na "manga-romane" ili "mange bez slika", kako je Tim Rogers, ikona gejming novinarstva, to opisao), i, iako među ljubiteljima klasične književnosti taj post-modernistički medij (književni rod? marketinška kategorija?) izaziva prezrivi osmeh ili napad podrugljivog smeha, ovde se radi o samom vrhuncu forme, ili, bolje rečeno, proširivanju njenih mogućnosti. Na engleskom je izašao prvi tom u izdanju Tokyopop-a i prevodu Andrew-a Cunningham-a, u čiji ukus imam neobično poverenje, ali knjigu sada već nije lako naći u prodaji.

Mnogi bi možda seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa: 1. zdravim razumom (ili to beše kritički um?) - stvarno, kada malo razmislite, shvatite da NE MOŽE brže od ovoga, a da ima smisla! 2. ukusom.

2. Moribito - serija dečjih romana, po čijem prvom tomu je napravljena TV anime-serija Čuvar svetog duha (Seirei no moribito).

Mnogi bi možda TV seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa ukusom, jer u pitanju je jedna od najboljih anime-serija prethodne decenije.

Romani jesu pisani za decu, ali svet koji je izgrađen u njima je izuzetan, i jedan od retkih dobrih primera fantastike koja nije rađena po Tolkinovom kanonu. U Japanu su bestseleri i među odraslom publikom. I, da ne bude zabune, ne radi se o lajt-romanima.


Biće i drugih stvari, naravno, ali ove dve me već neko vreme izazivaju da napišem nešto.

Šta je glavna vizuelna karakteristika mangi?

"Likovi s krupnim očima i specifičnom frizurom?"

Pogrešno.


"Devojčice u erotskim situacijama i kofe krvi?"

Nema veze s mozgom.

"Linije pokreta i specifičan ritam naracije, (pogrešno) poznat na Zapadu kao "dekompresija"?"

Hm... možda ste ovde na tragu nečeg.


U prvom tekstu o mangama koji sam ikad napisao pomenuo sam da se u vezi mange može dokazivati bilo šta tako što se među stotinama hiljada ili milionima dela uvek možete pozvati na veliki broj primera. Zato se ovde neću pozivati na primere nego ću samo ispratiti način funkcionisanja sveta kulture. Šta mislite, zašto strani strip-crtači generalno nemaju uspeha u Japanu? Zato što su Japanci šovinisti, pa ne vole produkte tuđe kulture? Još jednom, ne. Američki filmovi su popularniji tamo od domaćih, a zapadna muzika je bar na istom nivou, čak i ako zanemarimo kopiranje trendova sa Zapada. Jedino su njihove video-igre bile više-manje zatvorena celina kojoj nije bilo lako konkurisati, ali i to je počelo da se menja. Onda, možda zato što su ponosni na tu oblast svoje kulture, pa nipodaštavaju strane pokušaje? Ne - većina Japanaca nema nacionalni ponos te vrste. Onda zašto, kada toliko zapadnih autora kopira "japanski stil", nijedan od njih praktično nema ni trunku uspeha u Japanu, niti može da je ima? Odgovor je jednostavan: zato što kopiraju POGREŠNE karakteristike, odnosno, stvari koje su japanskoj publici od sekundarne važnosti.

Glavna stvar u mangi je tok, manipulacija prostora, vremena i svesti, koja pravi od medija muziku mastila na papiru, dijalog sećanja i doživljavanja, nerazmrsivu mrežu sekvencijalnosti i sinhroniciteta, temporalnosti i bezvremenosti - zato je izraz "sequential art" neodgovarajući. To važi i za najprizemnije i najtrivijalnije primere šunda, kao i za najkompleksnije umetničke tvorevine (koje mogu imati i druge, dodatne slojeve).

Drugim rečima, poštujte ta pravila (vrlo kompleksna, inače) i ubacite kakav god hoćete izgled likova, i imaćete publiku u Japanu. Nemojte, i nikakvo kopiranje iz Baze standardnih manga- i anime-likova vam neće biti od pomoći. Prosto.

A i drugi (Brian Ruh, kolumna na ANN-u) polako dolaze do sličnog zaključka:

[Felipe] Smith's last point, I think, points to a big weakness in a lot of the so-called “how to” manga books that have been littering the shelves these past few years. A lot of them will discuss how to draw “manga” characters, which are usually distinguished by large eyes and surrounded by speed lines. However, almost none of the books talk about how to put images and arrange panels together to tell a story. You might have the prettiest artwork around, but if you can't use your art to convey action and character interaction then you can't really make manga.

 Kalendar sa likovima iz mangi čuvenog Nobujukija Fukumota (Nobuyuki Fukumoto)

Srećna Nova godina!

Onima kojima već nisam čestitao Novu godinu, činim to ovom prilikom. Pokušaću ove godine da učinim blog boljim i nadam se da ćemo dočekati zajedno i sledeću.

U poslednjih pola meseca, ovaj blog je imao dosta poseta iz zemalja koje nisu sa prostora bivše Jugoslavije, pa čak i Japana. A tema koja je gledana najčešće je Shingeki no kyojin. Osim teksta o toj mangi, imam u planu još nekoliko, ali ih neću još otkriti. Neka to budu prijatna iznenađenja.