среда, 12. јануар 2011.

Koje mange Japanci čitaju? 2010, deo II

Možda bi bolji naslov bio "Najbolje mange u 2010.", ali radi doslednosti sam ostavio kako jeste.

Na jednom japanskom blogu sam video zbirnu listu urađenu prema top-listama 3 eminentna časopisa: Kono manga ga sugoi! (već pominjan), Otonafami (namenjen ljudima u 30-tim godinama i prilično glavnotokovski orijentisan) i Kono manga o yome! (Čitajte ove mange!, izdanje Freestyle-a, usmeren više ka umetničkoj eliti). Kako Otonafami radi odvojene liste za mange završene tokom godine i one koje još izlaze, i ja ću listu završenih naslova istaći odvojeno.





Dakle, tekući naslovi, 11 mesta (ne znam zašto 11, ali u tom obliku sam našao listu, pa neka i to ostane):
11. Ookami no kuchi - Wolfsmund (Vučja usta - Volfsmund)


Dokaz kako nešto za šta ni ja nisam prethodno čuo može da se nađe na "best of" listi.


10. Bakuman


Dokaz kako nešto što ne volim može da se nađe na listi.

9. One Piece


Dokaz kako i najpopularniji naslov može da se nađe na listi.


8. Sayonara mo iwazu ni (Ne reći ni zbogom)


Dokaz kako nešto vrlo lično i "alternativno" može da se nađe na listi.


7. Kuragehime (Princeza Meduza)


Dokaz kako i slatka spoljašnost može da skriva kvalitetan naslov.

6. Aku no hana (Cveće zla, prema nazivu čuvene zbirke Bodlerovih pesama)

Dokaz kako se i 9999 puta prežvakana tema može učiniti zanimljivom.
(Valjda, nisam čitao, osim sinopsisa.)

5. Otoyome-gatari (Pripovetke o čudnoj nevesti)


Dokaz kako crtanje raskošnih i egzotičnih odevnih i arhitektonskih detalja više nije odlika isključivo šođo-mangi.

4. Giant Killing


Dokaz kako i u svetu izuzetno popularnih mangi crtač može da ima individualni stil.

3. I am a Hero



Dokaz kako strip može da se približi filmu po intenzitetu i napetosti.

2. Thermae Romae


Dokaz kako su u Japanu u poslednje vreme popularne izmaštane situacije od izmešanih istorijskih činjenica ili likova (i Saint onii-san spada tu).

1. Shingeki no kyojin (Napad divova)


Dokaz kako za uspeh nije potrebna veza...

Zanimljivo je da i Shingeki no kyojin i Aku no hana izlaze u istom, prilično egzotičnom časopisu, Kodanšinom Bessatsu Shonen Magazine-u, gde su još naslovi poput čuvenog xxxHOLiC-a, adaptacije SF-romana Mardock Scramble, vizuelno i konceptualno zanimljivog Vanilla Spider-a (jednog dana, nebo je bilo prekriveno ogromnom paučinom...), i gde je autorska sloboda prilično velika.


Završene mange (prva 4 mesta):
4. Shigurui (Ludilo za smrću)




3. Wakusei no Samidare (Planetarna Samidare, ili možda Samidare sa zvezda, poznata na engleskom kao Lucifer and the Biscuit Hammer)

 

2. Kiyoku yawaku (igra reči... neprevodivo mi je)


1. Hagaren (Čelični alhemičar, na engleskom Fullmetal Alchemist)










3 коментара:

  1. Otoyome-gatari me je zainteresovalo, kazes ima nepotrebno detaljnu areihetkturu i odecu?

    A Wakusei no Samidare je stvarno dobar, seinen koji lici na shonen, koji lici na seinen. Ima dobru pricu i puno humora.

    ОдговориИзбриши
  2. Otoyome-gatari je delo Kaoru Mori, na koju seku vene kada se priča o crtačkoj veštini. Njene mange stvarno lepo izgledaju i ništa tu nije grafički nepotrebno. Da li će priča da ti se dopadne, drugo je pitanje.

    ОдговориИзбриши
  3. Inače, mala ispravka: zaista se čita Hoshi no Samidare, iako prva dva kanđija označavaju "planetu" (wakusei). Tako tvrdi japanska Wikipedija - verovatno je negde sam autor tako označio reč furiganom. Ali, ova i dalje znači "planeta".

    ОдговориИзбриши