Šta je glavna vizuelna karakteristika mangi?

"Likovi s krupnim očima i specifičnom frizurom?"

Pogrešno.


"Devojčice u erotskim situacijama i kofe krvi?"

Nema veze s mozgom.

"Linije pokreta i specifičan ritam naracije, (pogrešno) poznat na Zapadu kao "dekompresija"?"

Hm... možda ste ovde na tragu nečeg.


U prvom tekstu o mangama koji sam ikad napisao pomenuo sam da se u vezi mange može dokazivati bilo šta tako što se među stotinama hiljada ili milionima dela uvek možete pozvati na veliki broj primera. Zato se ovde neću pozivati na primere nego ću samo ispratiti način funkcionisanja sveta kulture. Šta mislite, zašto strani strip-crtači generalno nemaju uspeha u Japanu? Zato što su Japanci šovinisti, pa ne vole produkte tuđe kulture? Još jednom, ne. Američki filmovi su popularniji tamo od domaćih, a zapadna muzika je bar na istom nivou, čak i ako zanemarimo kopiranje trendova sa Zapada. Jedino su njihove video-igre bile više-manje zatvorena celina kojoj nije bilo lako konkurisati, ali i to je počelo da se menja. Onda, možda zato što su ponosni na tu oblast svoje kulture, pa nipodaštavaju strane pokušaje? Ne - većina Japanaca nema nacionalni ponos te vrste. Onda zašto, kada toliko zapadnih autora kopira "japanski stil", nijedan od njih praktično nema ni trunku uspeha u Japanu, niti može da je ima? Odgovor je jednostavan: zato što kopiraju POGREŠNE karakteristike, odnosno, stvari koje su japanskoj publici od sekundarne važnosti.

Glavna stvar u mangi je tok, manipulacija prostora, vremena i svesti, koja pravi od medija muziku mastila na papiru, dijalog sećanja i doživljavanja, nerazmrsivu mrežu sekvencijalnosti i sinhroniciteta, temporalnosti i bezvremenosti - zato je izraz "sequential art" neodgovarajući. To važi i za najprizemnije i najtrivijalnije primere šunda, kao i za najkompleksnije umetničke tvorevine (koje mogu imati i druge, dodatne slojeve).

Drugim rečima, poštujte ta pravila (vrlo kompleksna, inače) i ubacite kakav god hoćete izgled likova, i imaćete publiku u Japanu. Nemojte, i nikakvo kopiranje iz Baze standardnih manga- i anime-likova vam neće biti od pomoći. Prosto.

A i drugi (Brian Ruh, kolumna na ANN-u) polako dolaze do sličnog zaključka:

[Felipe] Smith's last point, I think, points to a big weakness in a lot of the so-called “how to” manga books that have been littering the shelves these past few years. A lot of them will discuss how to draw “manga” characters, which are usually distinguished by large eyes and surrounded by speed lines. However, almost none of the books talk about how to put images and arrange panels together to tell a story. You might have the prettiest artwork around, but if you can't use your art to convey action and character interaction then you can't really make manga.

 Kalendar sa likovima iz mangi čuvenog Nobujukija Fukumota (Nobuyuki Fukumoto)