Problemi sa prošlomesečnom pošiljkom su mi pokvarili prvobitne planove: želeo sam da napišem recenziju Napada divova (Shingeki no kyojin) PRE nego što se pojavi prevod (nezvanični, naravno), ali sad je kasno za to. No, kako imam podatke koje ljudi koji ne znaju japanski nemaju, od nje će ipak biti neke koristi.
Par stvari o kojima planiram da pišem u ovoj godini:
1. Kinovo putovanje (Kino no tabi) - da je TV serija bila stilizovana na način Mononokea ili Grofa Monte Krista (Gankutsuou), ponela bi titulu Najbolje anime-serije ikad. Bez konkurencije. Čak i ja, koji se opirem davanju ocene 10 (na skali 1-10), bih bio prinuđen da popustim. "Da je..." Nažalost, vizuelizacija je prilično stereotipna i nemaštovita. Serija se oslanja na snagu metafora i situacija, što je samo po sebi dovoljno da je smesti u sam vrh forme, ali ukus jedinstvene, a propuštene prilike ostaje. Kinovo putovanje je u originalu serija lajt-romana (nešto nalik na "manga-romane" ili "mange bez slika", kako je Tim Rogers, ikona gejming novinarstva, to opisao), i, iako među ljubiteljima klasične književnosti taj post-modernistički medij (književni rod? marketinška kategorija?) izaziva prezrivi osmeh ili napad podrugljivog smeha, ovde se radi o samom vrhuncu forme, ili, bolje rečeno, proširivanju njenih mogućnosti. Na engleskom je izašao prvi tom u izdanju Tokyopop-a i prevodu Andrew-a Cunningham-a, u čiji ukus imam neobično poverenje, ali knjigu sada već nije lako naći u prodaji.
Mnogi bi možda seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa: 1. zdravim razumom (ili to beše kritički um?) - stvarno, kada malo razmislite, shvatite da NE MOŽE brže od ovoga, a da ima smisla! 2. ukusom.
2. Moribito - serija dečjih romana, po čijem prvom tomu je napravljena TV anime-serija Čuvar svetog duha (Seirei no moribito).
Mnogi bi možda TV seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa ukusom, jer u pitanju je jedna od najboljih anime-serija prethodne decenije.
Romani jesu pisani za decu, ali svet koji je izgrađen u njima je izuzetan, i jedan od retkih dobrih primera fantastike koja nije rađena po Tolkinovom kanonu. U Japanu su bestseleri i među odraslom publikom. I, da ne bude zabune, ne radi se o lajt-romanima.
Biće i drugih stvari, naravno, ali ove dve me već neko vreme izazivaju da napišem nešto.
Ritam Kino no tabi je baš potaman. :) Nisam samo siguran da bi vizuelizacija u stilu Mononokea ili Gankutsuoua odgovarala duhu serije, čini mi se da bi se pre uklopio neki realistični crtež, mada i ovako skromna deluje sasvim pristojno...
ОдговориИзбришиDa, kada sam rekao "da ne može brže" nisam mislio da je zbrzan, već da nema ni jedan jedini zaludan trenutak.
ОдговориИзбришиŠto se tiče vizuelnog dizajna i odabira boja, ipak bih voleo da je bilo više maštovitosti pri produkciji. Ako je serija nadrealna i filozofska poput ove, onda bi najbolje bilo i da je vizuelni stil takav. A možda bi neki hiper-moderni Tezukin stil (poput Kaibe) odgovarao? Ko zna?