Mini-recenzija (CD): Yuri Shiratori - Caramel Pop (1995.)

Prva u nizu recenzija. Počeo sam češće da gledam animee ovih dana, pa će i oni doći na red. Krenimo, onda, s muzikom.

 

Neki od vas verovatno sad misle da sam skroz poludeo. Album koji se zove "Caramel Pop" i ima ovakav omot! Nečuveno!!! Pa onda, kao ulje dodato na vatru, tu je činjenica da je Yuri popularna glasovna glumica (seiyuu). Neki od vas verovatno znaju na šta liči to kada japanske glasovne glumice propevaju (čast izuzecima). Potpuno očekivano, Yuri nema sjajan glas (ima detinjast), i od nje se ne može mnogo očekivati u domenu pevačkih mogućnosti. Naravno, nisam dužan da pišem samo o stvarima koje volim i koje su me impresionirale ili inspirisale na bilo koji način, ali postoje stotine albuma o kojima bih mogao da pišem - nema razloga da gubim vreme na jedan od verovatno nekoliko desetina hiljada koje ne volim. Dakle, zašto baš ovaj album?

Kratak odgovor bi bio: zato što sam i ja iznenađen. Doduše, imao sam jednu informaciju koja je ublažila to iznenađenje i koja glasi: album je producirala Akino Arai, koja je i komponovala neke pesme, uz Yoko Kanno, njenog bivšeg muža Hajimea Mizoguchija, i još neke. Pa onda, tu je Hisaaki Hogari kao aranžer nekih pesama, a spominje se i Yayoi Yula. Kada se priča o japanskoj pop-muzici, to je ekipa iz snova. I, u konačnoj analizi, ispostavilo se da je ta činjenica odnela pobedu nad svim lošim nagoveštajima iznesenim u prethodnom pasusu i elegantno ih pretvorila u ništavilo.

Nazvao sam ovo mini-recenzijom zato što ću se ograničiti samo na zaleđinu i na ukupan utisak - ne mogu da formiram kompletnu sliku jer ne posedujem fizičku kopiju albuma sa obiljem informacija u bukletu, a bez toga, između ostalog, ne razumem dobar deo tekstova koji su na japanskom. S druge strane, tekstovi mi nisu od primarnog značaja u pop-muzici - ne moraju da budu na nivou poezije, dovoljno je da nisu trivijalni ili glupi, ili bar da imaju opravdanje ako se čini da jesu.

Yuri Shiratori je pozajmljivala glasove i interpretirala mnoge animirane likove tokom svoje dugogodišnje karijere, koja traje još uvek. Međutim, njena muzička karijera bila je mnogo kraća (1994-99) i iznedrila je 5 solo-albuma (4 + 1 mini) i nekoliko singlova. Caramel Pop joj je drugi album i, po mišljenju mnogih fanova, najbolji uz (ili posle) Tendence d'eau iz 1997, koji bi tek trebalo da čujem.

Muzički, ovo jeste karamela-pop. Ali ne "sladunjavi pop" kako ga zamišlja zli, cinični muzički kritičar, već pop čut kroz nevine uši u nekom svetu punom čudesa i magije, gde svaki zvuk nosi istovremeno detetu beskrajnu radost i odrasloj osobi neizmernu tugu i gde svaka boja nosi odgovarajući ukus. Što znači da nosi sve odlike muzike Akino Arai, čiji album ovo u suštini i jeste, samo izdat pod drugim imenom i sa detinjastim glasom. Ipak, svaka čast i Yuri, jer ne može svako (a pogotovo ne svaka seiyuu!) da se okruži takvom ekipom. Tokom prve polovine 90-tih Arai nije izdavala solo-radove, već se koncentrisala na namensku muziku (=saundtrekove) i saradnju sa drugim muzičarima, tako da njen rad sa Shiratori savršeno popunjava tu "rupu" u njenoj karijeri. Muzički, Arai nema težnju ka nekom posebnom instrumentu, već elegantno kombinuje sve moguće akustične i električne instrumente i elektroniku, u zavisnosti od albuma ili prilike (koncertne verzije pesama su uvek drugačije aranžirane od studijskih).

Jedino što može odbiti ljubitelje popa (a ostalima ova recenzija nije ni namenjena) je pevačicin glas, ali to bi bila šteta, jer, dok je manji deo muzike vezan za 90-te (upotreba sintesajzera, ponekad) veći njen deo je večan. Ili skoro večan. Svejedno. Ja sam, na nesreću, čuo mnogo gore glasove od Yurinog kako pevaju i mogu ovo lako da preguram. Dakle, za mene, verovatno jedan od najboljih albuma J-popa 90-tih.

Trajanje: 46 minuta


Lista pesama:
1. Caramel
2. sayonara Doctor
3. atarashii kutsu (nove cipele)
4. hikouki (avion)
5. Gingham Check de isshuukan (jedna nedelja u Gingham Check-u)
6. suteki na Seelie (lepa Seelie)
7. Emerald no mori (smaragdna šuma)
8. Bird
9. egao no kimochi (osećanje osmeha - ovo mi zvuči nezgrapno u prevodu, ali šta da radim)
10. Paw
11. Child Again
12. kaze no suna (vetrov pesak)

Link
(svi albumi osim prvog)