Srećna Nova godina svim posetiocima!

I želim vam puno zdravlja, sreće, novca, a onda, bogami, i drugih malih radosti zbog kojih i posećujete ovaj blog, pretpostavljam. Onima koji ga ne posećuju želim prvo da uklone taj propust, pa tek onda slede one druge želje.

Ovu godinu ćemo početi pregledom najboljeg, najlepšeg, najmudrijeg, najzanimljivijeg, najkompleksnijeg, najvrednijeg, NAJ... svašta nešto iz Japana... hm, a da ipak to bude samo "meni najbolje"? Rado bih tako i učinio, kada bih samo mogao da ispratim sve. Znate šta? Ovako ćemo: daću spisak najboljeg i najzanimljivijeg iz sveta popularne muzike - prvenstveno po mom sudu i ukusu, ali ću uputiti i na druga mišljenja - a onda i pregled najboljeg iz sveta stripa i književnosti po sudu japanske publike. Što se tiče stripa, to je već ustaljena praksa ovog bloga i 2013. nam neće biti izuzetak. Pregledi će ići možda jednom nedeljno, možda jednom u dve nedelje, kako mi vreme omogući.

Moje znanje japanske muzičke scene je daleko od dobrog, priznajem. Evo, baš gledam fotografije sa rok-festivala Countdown Japan 12/13, koji je bio održan od 28-31. decembra u čuvenom izložbenom prostoru Makuhari Masse u gradu Ćibi, nedaleko od Tokija, i shvatam kako sam od oko 170 izvođača - i to svi japanski, koliko sam svestan, iako je jedan deo njih bio u funkciji DJ-eva - ozbiljnije slušao možda dvadesetak. Ovde možete videti njihov spisak. A onda možete u miru i bez srama slobodno zaplakati ili udariti glavom u monitor, zid ili šta vam je već bolnije - ionako vas ne vidim!

Ipak, u našim okolnostima slabe pristupačnosti tom dalekom svetu, mislim da nećete naći bolje, sigurno ne na jezicima bivše Jugoslavije. Klinci i (često) klinke koji pišu po raznim domaćim forumima kako su izgustirali sve žanrove imaju još puno da grinduju i da se levelapuju dok ne shvate zapravo sa čim imaju posla, i da mit o Sizifu nije smišljen bez razloga.

Onda, do sledećeg skorašnjeg viđenja...

Srećan rođendan!

Ovaj blog je 5. novembra napunio godinu dana postojanja! Ura!

Ispostavilo se da je najčitaniji post na njemu - ubedljivo najčitaniji - onaj o mladolikom izgledu Akiko Higašimure, koji često ima posetioce iz SAD, Francuske i drugih zemalja, pa čak i Japana. Ironiji naklonjen deo mene se zabavlja činjenicom da priča o dobrom izgledu pobeđuje sve druge teme, iako znam da to nije bio razlog tolike posete (pa, uglavnom). Uostalom, Higašimura IMA i druge kvalitete...o kojima nema reči u tom postu. :)

Takođe se ispostavilo da je ovaj blog ventil za ideje i skladište za vesti i informacije čije mesto ne bih mogao da pronađem nigde drugde u domaćim okvirima - uglavnom zanimljive ili bizarne stvari koje su mi privukli pažnju, i koje je možda korisno znati ako vas privlači ovaj deo popularne kulture. Većinu vesti o japanskom stripu (čitav deo o parafernalijama, recimo) pročitam na sajtu Comic Natalie, koji je verovatno najveći autoritet u Japanu po tom pitanju. Čak i ANN (Anime News Network, sada i ubuduće) svoje vesti o stripu bazira uglavnom na njima. Kako ANN prate pre svega fanovi animea, odabir vesti je koncipiran tako da odgovara interesovanjima publike - ergo, 3/4 informacija me uopšte ne zanima. Razlog je taj što se suviše često priča o adaptacijama raznih lajt romana, animea namenjenih hardcore otaku-publici, video-igara namenjenih još više hardcore otaku-publici i drugih srodnih medija. Pa, ja verovatno jesam otaku neke vrste, ali moje ambicije leže negde drugde. Na najvećem srpskom sajtu o tim temama, Bg-Anime-u, ponavlja se urednička politika ANN-a (čak i vesti su uzete uglavnom odatle, pretpostavljam). Tref uloži silan trud u to, i to je za poštovanje, ali ne menja činjenicu da je veliki deo tog kolača namenjen podržavaocima i proponentima moe-pokreta, prema kojem ne gajim previše pozitivnih emocija. Dakle, Japan nije jedna homogena celina koju kompletno ili volite ili mrzite (ili vas je baš briga), već ima ponešto od svega...i za svakoga. Ali to već svi koji posećuju ovaj blog znaju.

Da skratim priču, takva raspodela interesovanja je verovatan razlog zbog koga se on neplanirano razvio u ovom pravcu. Dublje analize i detaljniju priču sam ostavio za tekstove koje pišem za nekoliko sajtova ili, povremeno, neki štampani časopis, i sada vidim da mi takav način pisanja odgovara.

A tu je i činjenica da se ovaj blog često pojavljivao među prvim rezultatima potraga preko Google-a za nekim imenima i naslovima (i pri tome ne mislim samo na srpski jezik), u vreme kada su odgovarajući unosi bili objavljeni, a to nije mala stvar.

Jedino razočarenje je činjenica da nisam uspeo da ubedim nikog drugog da mi se priključi u radu, što bi bila olakšavajuća okolnost u trenucima kada ja nemam vremena za pisanije ove vrste, a i dovelo bi do veće raznovrsnosti sadržaja. No, idemo dalje nepokolebanog duha! Neke stvari sam bio zapostavio u prvoj polovini godine, ali sada ih polako nadoknađujem.

Želim sebi mnogo dobrih tekstova do sledeće godišnjice! :) A čitaocima mnogo neprospavanih noći provedenih uz ekran...err, uzbuđenja i korisnih smernica.

Planovi za ovu godinu

Problemi sa prošlomesečnom pošiljkom su mi pokvarili prvobitne planove: želeo sam da napišem recenziju Napada divova (Shingeki no kyojin) PRE nego što se pojavi prevod (nezvanični, naravno), ali sad je kasno za to. No, kako imam podatke koje ljudi koji ne znaju japanski nemaju, od nje će ipak biti neke koristi.

Par stvari o kojima planiram da pišem u ovoj godini:
1. Kinovo putovanje (Kino no tabi) - da je TV serija bila stilizovana na način Mononokea ili Grofa Monte Krista (Gankutsuou), ponela bi titulu Najbolje anime-serije ikad. Bez konkurencije. Čak i ja, koji se opirem davanju ocene 10 (na skali 1-10), bih bio prinuđen da popustim. "Da je..." Nažalost, vizuelizacija je prilično stereotipna i nemaštovita. Serija se oslanja na snagu metafora i situacija, što je samo po sebi dovoljno da je smesti u sam vrh forme, ali ukus jedinstvene, a propuštene prilike ostaje. Kinovo putovanje je u originalu serija lajt-romana (nešto nalik na "manga-romane" ili "mange bez slika", kako je Tim Rogers, ikona gejming novinarstva, to opisao), i, iako među ljubiteljima klasične književnosti taj post-modernistički medij (književni rod? marketinška kategorija?) izaziva prezrivi osmeh ili napad podrugljivog smeha, ovde se radi o samom vrhuncu forme, ili, bolje rečeno, proširivanju njenih mogućnosti. Na engleskom je izašao prvi tom u izdanju Tokyopop-a i prevodu Andrew-a Cunningham-a, u čiji ukus imam neobično poverenje, ali knjigu sada već nije lako naći u prodaji.

Mnogi bi možda seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa: 1. zdravim razumom (ili to beše kritički um?) - stvarno, kada malo razmislite, shvatite da NE MOŽE brže od ovoga, a da ima smisla! 2. ukusom.

2. Moribito - serija dečjih romana, po čijem prvom tomu je napravljena TV anime-serija Čuvar svetog duha (Seirei no moribito).

Mnogi bi možda TV seriju proglasili sporom, nezanimljivom ili dosadnom, ali time samo dokazuju da oni sami imaju problema sa ukusom, jer u pitanju je jedna od najboljih anime-serija prethodne decenije.

Romani jesu pisani za decu, ali svet koji je izgrađen u njima je izuzetan, i jedan od retkih dobrih primera fantastike koja nije rađena po Tolkinovom kanonu. U Japanu su bestseleri i među odraslom publikom. I, da ne bude zabune, ne radi se o lajt-romanima.


Biće i drugih stvari, naravno, ali ove dve me već neko vreme izazivaju da napišem nešto.

Srećna Nova godina!

Onima kojima već nisam čestitao Novu godinu, činim to ovom prilikom. Pokušaću ove godine da učinim blog boljim i nadam se da ćemo dočekati zajedno i sledeću.

U poslednjih pola meseca, ovaj blog je imao dosta poseta iz zemalja koje nisu sa prostora bivše Jugoslavije, pa čak i Japana. A tema koja je gledana najčešće je Shingeki no kyojin. Osim teksta o toj mangi, imam u planu još nekoliko, ali ih neću još otkriti. Neka to budu prijatna iznenađenja.

Početak!

Pošto stvari nisu išle glatko sa mojim prethodnim blogom - a razlozi su mnogobrojni i nećemo sad ulaziti u njih - odlučio sam da završim sa njim i krenem iznova, nalik na pokretanje video-igre ispočetka kada više niste zadovoljni razvojem vašeg lika. Dakle, ovo će biti neka vrsta dnevnika onoga što sam gledao, čitao ili saznao, s tim što ću se truditi da budem koncizan i češće prisutan.

U toku poslednjih godinu dana upoznao sam neke divne ljude čije znanje o ovim oblastima o kojima pišem je prilično veliko, a radoznalost još veća, i nadam se da ću uspeti da nagovorim nekog od njih da se priključi ovde.

Zahvaljujem se svima koji su pratili prethodni blog i nadam se da će pratiti i dalje.

I...to je to. Krećemo!