Ovaj blog je neko vreme bio zapostavljen jer su mi se dogodile neke loše stvari - konkretno, polomio sam nogu (na mestu vrlo blizu kuku, tako da je lom uticao na zglob) i neko vreme sam proveo u bolnici, neko u banji, a ono koje sam proveo kod kuće nisam trošio na interakciju preko interneta. Rehabilitacija ide uglavnom dobro, tako da ću za par meseci (pretpostavljam) biti kao nov. Toliko o tome.
A sada ću pokušati da se iskupim za tišinu veličanstvenim zvukom.
The Eccentric Opera je japanska muzička grupa aktivna tokom 90-tih, pioniri tzv. "klasičnog krosover" stila u Japanu. Odlikuje je mešavina elektronske muzike i najčešće (ali ne uvek) operskih vokala, a dobar deo opusa čine obrade klasičnih i folk kompozicija. Sastojala se od dve žene koje su prošle najviše muzičko obrazovanje, a jedno vreme je tu bio i treći, muški član (na prvom albumu).
Slede dve pesme sa albuma Hymne (1997) - koji je verovatno najpristupačniji za upoznavanje sa grupom (iako je prvi album najeksperimentalniji, a Paradiso mi je najbolji) - i to uživo!
Muzika je od Čajkovskog, a reči su iz jedne Bodlerove pesme (Hymne).
Iako mislim da je žena za klavijaturama, Nahoko Kakiage, srce grupe, osetim jezu svaki put kada čujem zastrašujući sopran Nami Sagare u sredini ove obrade francuske pop-pesme iz 60-tih. U svakom slučaju, obe članice imaju bogate i plodne karijere i posle raspada ove grupe, ali to je priča za neki drugi put.
Za kraj, njihova verzija Fausta sa albuma Paradiso (1998):
Baš sam se pitao šta se dešava sa blogom. Želim ti da se što pre oporaviš. :)
ОдговориИзбришиI hvala za ovaj zaista veličanstven zvuk.
Hvala.
ОдговориИзбришиBlog neko vreme neće biti tako često apdejtovan kao ranije (još odlazim u banju radnim danima), ali polako se vraćam starim navikama...