Kada bih birao samo jedan reprezentativan fenomen japanske popularne kulture u poslednjih nekoliko godina, to bi bila eksplozija ženskih zabavljačkih trupa, kao što su AKB 48 i Ayaman Japan. Niste čuli za njih? Shame on you. Ali, nažalost, niste propustili nikakav kvalitetan vid zabave - samo vrlo specifičan.
Čitam ja tako Kono manga ga sugoi! i naletim na listu najboljih stripova iz prethodne godine po mišljenju Fantaziste Sakurade, jedne od tri ključne članice Ayaman Japana. I znate šta? I Am a Hero na prvom mestu. Devojka uopšte nije glupa. Taj naslov nije privlačan na prvi pogled i svakako nije lako štivo.
To me je navelo na razmišljanje o japanskim idolima kao ljudima posvećenih određenoj profesiji. Koliko god te stvari nekima izgledale glupo ili čak idiotski, ništa nam ne govore o prirodi ljudi koji se time bave.
AKB je skraćeno od Akihabara (deo Tokija), a 48 je ukupni broj članica, podeljenih u nekoliko "timova". One su, prosto rečeno, zabavljačice - po potrebi idoli, pevačice, igračice, glumice, "talenti", kako već situacija zahteva. Imaju svoje dnevne predstave u sopstvenom pozorištu, izdaju singlove, pojavljuju se u svim mogućim medijima. Čovek koji je iza njih je verovatno najveći mastermajnd u svetu japanskih medija: Jasuši Akimoto (Yasushi Akimoto), jedna od ključnih ličnosti Univerziteta lepih umetnosti i dizajna u Kjotu. Ne učestvuje ih svih 48 u svim dešavanjima i sastav čitave grupe je promenljiv, ali neizvesnost i pompa oko izbora novih članica su na grandioznoj skali. Njihovi singlovi su najprodavanija muzička roba u Japanu poslednjih godina - normalno, vrlo sumnjivog muzičkog kvaliteta, iako ne toliko lošeg koliko su me neki kritičari naveli da mislim (tj. čuo sam i gore stvari) - a postoji priča o fanu koji je potrošio oko 200 hiljada evra na praćenje njihovih aktivnosti. Svašta čovek pročita na netu...
AKB 48
Ayaman Japan imaju sličnu ulogu, ali različitu taktiku. Njihova popularnost je eksplodirala u toku prethodne godine, i one više funkcionišu na principu urbanog mita. Ima ih oko 100, ali samo se tri glavne članice pojavljuju u medijima (Sakurada je jedna od njih). Nemaju svoju lokaciju, već se pojavljuju na žurkama i događajima u određenim delovima Tokija, i to bez novčane nadoknade, gde pričaju sa vama, piju, šale se i generalno glupiraju (a ni skidanje im nije strano). Svako ko poznaje barem jednu članicu može da ih dovede na svoju zabavu. Tamo gde su AKB 48 tipični idoli, čisti i uzorni, Ayamanke su vulgarne i provokativne. Snimile su i nekoliko pesama, a izgleda da im je česta tema jebanje.
Ayaman Japan (Fantazista Sakurada skroz desno)
Pop-gejše za (post-)moderno doba? Da, na neki način, mada će mnogi to shvatiti kao trivijalizaciju te plemenite prakse. Imaju sličnu funkciju u društvu - sasvim je druga stvar što je društvo takvo kakvo je.
Možda postoje i muške zabavljačke trupe nalik na AKB 48, ali ne, dođavola, ne! O tome nećete čitati ovde. ;) Nikad!
Ovaj vodič za mange, čiji se naziv prevodi kao "Ovi stripovi su sjajni!" objavljuje izdavačka kuća Takarađimaša (Takarajimasha) u decembru svake godine. Karakterističan je po tome što deli stripove u dve kategorije - mušku i žensku - na osnovu časopisa u kojima su prvobitno objavljeni. Međutim, časopisne verzije se ne uzimaju u obzir, već se računaju samo knjiška izdanja - tankobon - objavljena u periodu od 01.10. prethodne godine do 30.09. tekuće godine. Iz tog razloga se neka aktuelna imena - kao što su Hiranovi Drifters, čiji je prvi tom objavljen pre tog vremenskog perioda, a drugi, najnoviji, posle - neće pojaviti na ovogodišnjim listama.
Takarađimaša organizuje nekoliko anketa - sa poznatim ličnostima (idoli, muzičari, TV lica, glumci, pisci...), sa zaposlenima u knjižarama, sa urednicima određenih časopisa, među decom iz osnovnih, srednjih i viših srednjih škola, sa univerzitetskim manga-klubovima i sl. - u kojima svako daje svoju listu najboljih 5 naslova iz datog vremenskog perioda, pa zatim prva mesta dobijaju 10 poena, druga 9, treća 8 itd. Na kraju se svi poeni iz svih anketa sabiraju i dobijamo glavnu listu za određenu kategoriju. Skrećem pažnju da za "ženske" naslove ne glasaju samo osobe ženskog pola, kao ni za "muške" samo muškarci, već da su ispitanici prilično mešana grupa.
Osim tih standardnih anketa, svaki broj donosi i malu anketu sa 20 izabranih manga-autora, crtača ili scenarista koji su bili na prošlogodišnjim listama među prvih 20. Svaki put se postavljaju tri pitanja, a samo je jedno - "koje stripove trenutno pratite?" - konstantno. U ovom broju ima još nekoliko novina, ali hajde da se prvo bacimo na mušku listu i da je analiziramo u skladu sa našim skromnim znanjem.
Knjiga daje detaljnije opise za prvih 20 iz obe kategorije, ali postoji spisak prvih 50 mesta, koji ću ja preneti dole. Ukupno 481 naslov ima bar neki poen u ovoj kategoriji. U prvoj zagradi je broj poena, a imena autora sam dao po međunarodnoj transkripciji (da bi neko mogao eventualno da pronađe više podataka na internetu), iako po japanskom redosledu, tj. prvo prezime, potom ime.
01.(113) Black Jack sousaku hiwa (Tajna epizoda o produkciji Blek Džeka) - priča: Miyazaki Masaru, crtež: Yoshimoto Kouji
02.(105) Gurazeni - priča: Moritaka Yuuji, crtež: Adachi Keiji
03.(89) Mashiro no oto (Zvuk beline, ili možda, metaforički, "savršen zvuk") - Ragawa Marimo
04.(86) Hunter x Hunter (čita se "hanter hanter") - Togashi Yoshihiro
05.(59) Sangatsu no Lion (Martovski lav) - Umino Chika
06.(57) Dogesen - planer i kolaborator: Itagaki Keisuke, priča i crtež: Rin
07.(56) Ano hi kara no manga (Stripovi posle onog dana) - Shiriagari Kotobuki
08.(55) Shingeki no kyojin (Napad divova) - Isayama Hajime
09.(54) Meshibana deka tachibana (?) - priča: Sakado Sabei, crta: Tabii Tori
10.(49) Nobunaga concerto - Ishii Ayumi
11.(48) Ao no excorcist (Plavi isterivač đavola) - Katou Kazue
12.(47) Ryuu no gakkou wa yama no ue (Zmajeva škola je na vrhu planine), kolekcija priča - Kui Ryouko
12.(47) One Piece - Oda Eiichirou
14.(46) I Am a Hero - Hanazawa Kengo
14.(46) Gin no Saji (Silver Spoon, Srebrna kašika) - Arakawa Hiromu
16.(42) Nejimaki Kagyuu (Uvrnuta Kagju) - Nakayama Atsushi
17.(41) Asahinagu (?) - Kozaki Ai
18.(40) Hana mote katare (na engleskom Say It with Flowers) - Katayama Yukiwo (kooperacija: Higashi Momoji)
19.(38) I (englesko "ja") - Igarashi Mikio
19.(38) Hoozuki no reitetsu (Hozukijeva hladnokrvnost) - Eguchi Natsumi
Dalje ću dati samo naslove:
21.(37) Shin Tenisu no ouji-sama (Novi Princ tenisa)
21.(37) Bakuman.
21.(37) Magi
24.(36) Gintama
25.(35) AKB 49
26.(34) Thermae Romae
27.(33) Nanamaru sanbatsu
27.(33) Musicophilia
29.(31) Again!!
29.(31) Uchuu kyoudai (Kosmička braća)
29.(31) Barakamon
32.(29) Hina-matsuri (to je naziv za japanski Festival lutaka)
33.(28) ?
33.(28) Sket Dance
33.(28) Hoshi wo tsugu mono (prema romanu J.P.Hogana Inherit the Stars)
36.(27) A-bout!
36.(27) Gantz
38.(26) Kakko kawaii sengen!
38.(26) Genshiken druga generacija
38.(26) Nichijou (Svakodnevno)
38.(26) Hibi rock (?)
42.(25) Kingdom
42.(25) Soushi Book Guide (Sound Book Guide je engleski podnaslov)
42.(25) Chuugoku yome nikki (Dnevnik kineske neveste)
42.(25) ?
46.(24) ?
47.(23) Otoyomegatari (Priča o nevesti)
47.(23) Kokkoku (Trenutak po trenutak)
47.(23) 1/11 (Jedna jedanaestina)
47.(23) Mahou shoujo Madoka Magica
? znači da ne znam kako se čita neka reč ili da imam dilemu, pa ću ubaciti informaciju kad saznam više (ah, te prednosti elektronskog objavljivanja!). Za prvih 20 sa spiska knjiga daje tačan izgovor, pa ako postoji neslaganje sa nekim drugim izvorima informacija (ANN, Baka-updates...) ovo kod mene je tačno.
Prvo o onome čega nema. Od prošlogodišnjih prvih 20, 5 naslova je ostalo u toj grupi, još 5 se našlo između 21. i 50. mesta (i jedne i druge sam gore boldovao), Drifters nisu imali novo izdanje u datom periodu, 4 mesta su zauzimala jednotomna izdanja, Hagaren (Čelični alhemičar) je završen, a 4 naslova su znatno pala: Cveće zla, Teppuu, Giant Killing i Yowamushi Pedal. Dok su prva dva serijala bila tek započeta, poslednja dva su već nekoliko godina standardna imena na ovim listama - posebno Đaikiri (skraćeno od Đaianto kiringu, kako Japanci izgovaraju taj naslov), koji je u prvih 20 od početka svoje serijalizacije - tako da me je njihovo odsustvo iznenadilo.
Nema Naruta, Bleacha ili čak Berserka, a oni koji misle da je to propust... pa, recimo da onda ili ova lista verovatno nije za njih ili su njihove ličnosti ostale neraskidivo vezane za prošlost, dok ovde pričamo o najnovijim izdanjima. Mene više rastužuje nedostatak naslova kao što je Imuri, ali, kako se ipak pojavljuju neki moji favoriti (I Am a Hero i Kingdom, recimo) neću se preterano žaliti.
Prva 4 naslova su se prilično odvojila, ali ni blizu koliko se odvojio Shingeki no kyojin prethodne godine sa svojih 313 poena. Prvo mesto me je takođe iznenadilo, jer prethodno nisam bio ni čuo za naslov (koji je izlazio neregularnim ritmom u časopisu Weekly shonen champion), ali znam koliko Japanci vole priče autobiografske ili kvazi-autobiografske prirode (poput Bakumana.), pogotovo kada se radi o životu crtača stripova. Ovde je glavni lik Osamu Tezuka i priča se (navodno) zasniva na njegovim beleškama.
Gurazeni je o bejzbolu, Mashiro no oto o sviraču šamisena, a zatim je tu čuveni Hunter x Hunter, koji posle 29 tomova i mnogobrojnih peripetija oko izlaženja doživljava preporod interesovanja.
Od 5-9. mesta razlika je minimalna. Nisam preterano zainteresovan za Ćiku Umino, i o Martovskom lavu možete saznati dovoljno iz drugih izvora, ali Dogesen mi je bio zanimljiv pošto je u rad uključen Itagaki, poznat po Grapleru Bakiju. Oni koji znaju nešto o tome biće iznenađeni da čuju da ovaj novi rad ispituje temu nenasilja. Ali, Itagaki ne bi bio on kada ta ideja zastupanja nenasilja ne bi bila odvedena do ekstrema. "Dogeza" je reč za molitveni položaj potpunog pokoravanja i glavni lik u ovom stripu koristi takvu taktiku kada želi da zaustavi zločin ili nepravdu. Takvo poništavanje ega i pristajanje na poniženje uvek imaju jak psihološki efekat na sve prisutne. Kako bilo, pročitao sam samo prvo poglavlje preko neta (kao i u slučaju nekih drugih naslova ovde) i ne mogu da kažem mnogo o radnji osim već rečenog. Crtački stil je čist Itagaki, iako je on potpisan kao "planer i kolaborator", a za tekst i crtež je bio zadužen određeni Rin, o kome ne znam ništa. Možda bi neko pomislio da je u pitanju Itagakijev pseudonim, ali postoji kvaka: posle 3 toma Dogesen je završen zbog neslaganja između svojih tvoraca i Itagaki je u decembru započeo drugu seriju sa istom temom i u istom časopisu (a to je Weekly Manga Goraku). Moguće je da je dotični Rin njegov bivši asistent.
A onda, tu je Kotobuki Širiagari (Stripovi posle onog dana). Od svih imena japanskog stripa, on je jedno od poslednjih koje sam očekivao da vidim ovde - neuobičajan, nadrealan i van svih pomodnih tokova, jedan od mojih omiljenih autora, svakako. Ima on svoju publiku, naravno - inače nikad ne bi stekao reputaciju koju ima - ali mislio sam da ona ne može ni u ludilu da ga ubaci u top 10, osim ako to ludilo nije on manufakturisao. Na sreću, nisam bio u pravu. "Onaj dan" iz naslova je asocijacija na 11. mart, dan velikog zemljotresa koji je izazvao katastrofalan cunami i šokirao svet. U pitanju je kolekcija kratkih priča, prvobitno objavljenih u Comic Beam-u (Thermae Romae, Imuri) i sakupljenih u samo jednom tomu.
Shingeki no kyojin je predstavljen sa tomovima 3-5 (6. je izašao u decembru), ali tim naslovom ću se baviti posebno (mada verovatno ne tako brzo).
O 9. mestu ne znam ništa osim da ima veze sa hranom. Japansko pismo čitam uz veliki napor, tako da se prvo usmeravam na meni najinteresantnije naslove. Inače, gurmanske mange ćemo prilično sretati ovaj put, pogotovo u ženskoj kategoriji. Nobunagin koncert je o momku koji prolazi kroz vreme (česta tema u modernom japanskom stripu, čak prečesta) u doba Zaraćenih država i Ode Nobunage.
Od ostalog, a meni do sada nepoznatog, Uvrnuta Kagju, I i Hozukijeva hladnokrvnost su mi privukli pažnju - prvi zbog izgleda (ludilo!), drugi zbog autora (Igaraši), treći zbog teme (fantazija, pakao) - ali tim stvarima ću se takođe baviti posebno, što sam već započeo u ovom unosu.
Za kraj sledi lista najboljih časopisa namenjenih muškoj publici. To nije neka originalna lista - kao što biste možda poverovali na osnovu izveštavanja drugih izvora informisanja - već je dobijena na osnovu sabiranja poena za svaki naslov koji je izlazio u datoj publikaciji.
1.(349) Shuukan shonen jump (Nedeljni džamp za dečake): Hunter x Hunter, One Piece, Bakuman, Gintama, Sket Dance, Toriko, Naruto, Bleach, Hetappi Manga Laboratory R(eturns), Medaka Box...
2.(270) Morning: Gurazeni, Hozukijeva hladnokrvnost, Kosmička braća, Uglavnom plačem...
3.(234) Shuukan shonen champion (Nedeljni šampion za dečake): Tajna epizoda iz produkcije Blek Džeka, Plod četvrtka...
4.(176) Big Comic Spirits: I Am a Hero, Asahinagu, Gledaj ovo S!, Ušiđima Kamataš...
5.(173) Jump Square: Plavi isterivač đavola, Novi princ tenisa, Zgodna i slatka deklaracija!, Gag manga biyori...
6. Shuukan shonen magazine (Nedeljni magazin za dečake)
7. Comic Beam
8. Shuukan young jump (Nedeljni džamp za mlade)
9. Afternoon
10. Gekkan shonen magazine (Mesečni magazin za dečake)
Nedeljni shonen jump na prvom mestu ne iznenađuje, za razliku od Shonen championa na trećem, ali taj je dosta poena osvojio zahvaljujući stripu o Tezukinom radu na Blek Džeku. Od časopisa za zreliju publiku, Morning je ubedljivo prvi, uprkos padu interesovanja za Giant Killing ove godine, ali tu su i meni dragi Big Comic Spirits (koji, istorijski gledano, ima neprevaziđen portfolio) i Comic Beam, sve draži Nedeljni young jump, kao i za fanove SF-a i fantastike nezaobilazni mesečnik Afternoon.
Očekujte na ovom blogu još puno zanimljivosti iz ovog vodiča za stripove.
Uvrnuta Kagju. Tako bi glasilo moje tumačenje naslova, ne nužno i najbolje moguće - jer odaje pol protagoniste, dok na japanskom ovaj ostaje skriven - tako da ga uzmite sa rezervom. Ali, sve je u ovom stripu uvrnuto, počev od izgleda, koji uzima neke prepoznatljive stereotipe i izvitoperuje ih do originalnosti.
Pročitao sam samo prvo poglavlje na sajtu izdavača (Šuejša), i za sada je priča u skladu sa ovim izgledom. Iako sama ideja zabune oko pola glavnog junaka (junakinje) nije nova, ova serija odiše svežinom, jer spaja tu ideju sa borilačkim veštinama koje su me asocirale na Dragon Ball - ovde bi Gokuov parnjak bila Kagju sa svojom tehnikom "uvrnute pesnice" (bukvalno: pesnica uvrtanja šrafa) - i podiže čitavu tu nadrealnu atmosferu primerenije nivou odrasle publike.
Nejimaki Kagyuu izlazi u Nedeljnom jang džampu (Young Jump), rame uz rame sa naslovima kao što su GANTZ, Kingdom i 81 Diver. Autor je Acuši Nakajama (Nakayama Atsushi), u Japanu poznat po Traumeister-u, rađenom za Nedeljni šonen sandej (Shonen Sunday), ali Kagyuu mu je prva serija u sejnen-časopisima. Do sada su izašla tri toma.
Naslovnica 3. toma
Prevoda za sada nema - nema čak ni skenova originala - i zato sam i bio primoran da čitam zvaničnu probnu verziju. Mada, pošto mi je bila dovoljno zanimljiva, možda i naručim prvi tom. Izraz koji se pojavljuje u opisu koji sam čitao u Kono manga ga sugoi! je "vizuelni šok". Vala baš, ali na jedan uvrnut i neočekivan način.
Sada nas čeka zanimljiv deo, pun nepoznatih imena i naslova koji zvuče intrigantno, a o kojima ni ja ne znam skoro ništa. Dakle, Japanci biraju najbolje iz prethodne godine, a mi pažljivo slušamo, nadajući se da ćemo tu pronaći nešto za sebe - ne nužno nešto što će nam promeniti život ili pogled na umetnost, ali u najmanju ruku nešto što će nam doneti dosta zadovoljstva i prijatno utrošenog vremena.
Kao i prethodne godine, i ove ću se osvrnuti na 3 različite "best of" liste sastavljene od strane 3 različita izdavača - da podsetim, radi se o vodiču Kono manga ga sugoi! i časopisima Otonafami i Freestyle. Primerak ovog prvog mi je stigao poštom pre neki dan, a verovatno ću ove godine napraviti izuzetak i naručiti i ovaj poslednji.
Otonafami, izdanje za februar 2012, i Freestyle broj 17
Uzevši u obzir da prvi izvor posedujem, a za druga dva informacije pronalazim na internetu, prvi deo će biti najduži - osim ako se ovaj izveštaj ne oduži, a u međuvremenu mi stigne i Freestyle.
To je naziv japanske kompanije koja se specijalizovala za izradu figurica prema likovima iz ĐoĐove bizarne avanture.
Figurice su super-kvalitetne, sa mnoštvom detalja i živopisnih boja. Evo najnovijeg proizvoda:
Ovo je Kejćo Niđimura (Nijimura Keichou) iz 4. dela, Dijamant je nesalomiv. Ispod njega vidite petoricu minijaturnih vojnika koji predstavljaju njegov stend, Bad Company. Niđimurina figurica je visoka oko 15cm, a vojnici su oko 2cm, i, s obzirom na tu veličinu, izgledaju mi izuzetno lepo napravljeni. Cena je 4 500 jena, što je trenutno nešto malo manje od 45 evra, a ovo je druga verzija ovog lika, sa drugačijim izborom boja.
Evo još par figurica od istog proizvođača koje su me impresionirale:
Povodom 25 godina ĐoĐove bizarne avanture i 30 godina Arakijeve karijere publici je ponuđeno mnoštvo načina da potroši pare. Mnoge stvarčice se mogu dobiti uz malo para i nešto više sreće u jednoj vrsti lutrije. Evo nekih poklona:
Ovo su Banprestove figurice koje predstavljaju sve glavne likove iz svih 7 završenih delova ĐoĐo-a, a tu je i neizbežni Dio Brando u specijalnoj varijanti:
Ne znam za koju figuru bih se odlučio kada bih morao da biram. Kuđo Đotaro (broj 3) je suviše kul, ali i Džolin (6) ima svojih draži, Džonatan (1) ima legendarnu pozu...
Osim figurica, u ponudi su i specijalne staklene čaše sa skicama glavnih likova i amblemima:
Ah, znam ovu skicu Higašikate Đosukea sa druge čaše! Ovo je snimljeno u mojoj sobi:
Kao prvo, 10. decembra izlazi ovogodišnji broj Kono manga ga sugoi! i dok ga nikako ne treba shvatiti kao sveto pismo, ne treba ni smetnuti s uma da sam tu čuo prvi put za mnoge zanimljive naslove: Kingdom, Wolfsmund, Napad divova (Shingeki no kyojin), I Am a Hero, Kosmičku braću (Uchuu Kyoudai), Psa koji bdi nad zvezdama (Hoshi mamoru inu), Azazela i mnoge druge. Ove godine, kao i obično, Amazon je odao pobednike pre vremena stavljajući naslovnu stranu na svoj sajt pre izlaska same publikacije.
U muškoj kategoriji pobednik je meni nepoznat strip Black Jack sousaku hiwa (nešto u stilu "tajna epizoda o produkciji Black Jack-a), a u ženskoj još nepoznatiji Hana no zubora meshi, koje ima neke veze s jelom (meshi). Čudan izbor, ali videćemo obrazloženje. Prva mesta mi ionako nikad nisu bila primarna - zanima me Top 20 ili više.
Kao drugo, u Studentskom gradu u Beogradu održaću (u januaru?) predavanje o japanskom stripu, pa mi je ponuđeno da napravim kratak opis istog i da pošaljem neku ilustraciju radi najave. Ovih dana uglavnom razmišljam o tome, ili pišem tekst o ĐoĐovoj bizarnoj avanturi za jedan ugledni domaći strip-magazin. Rečeno mi je da bude do 10000 karaktera, što je jako malo za ĐoĐo-a, pa razmišljam šta da izbacim. Sve ostale ideje (kao što je ona o japanskim izdavačima) će morati da pričekaju pogodniji trenutak.
Elem, što se tiče ilustracije za predavanje, rado bih stavio likove iz Doraemona, Black Jack-a, Dragon Ball-a, ĐoĐo-a i Slam Dunk-a, pošto su ti naslovi verovatno bili najuticajniji, a izbegao bih Naruta i Bleach-a, koji su najpopularniji kod nas, iz prostog razloga što ne pravim predavanje za fanove mangi već za ljude koji vole stripove, ali ne znaju ništa o mangama, ili - još bolje (za predavanje) - imaju predrasude. Kažem "rado bih", jer nemam uslove ni vremena da se bakćem sa Photoshopom i montažom. Konačna stvar će verovatno biti mnogo prostija.
