JOJOmenon and Others

Desilo se nešto čudno. Novembarski broj časopisa Da Vinči, koji mi je poslat 15. oktobra, još uvek nije stigao, a JOJOmenon, poslat 23. - 8 dana kasnije - jeste, i to 1. novembra. To znači da je stigao za 9 dana, iako je ranije za takvu pošiljku obično bilo potrebno 12-16 dana. Nadam se da će kopija Da Vinčija ipak stići, pošto časopise, za razliku od knjiga i knjiga-časopisa (mooks), posle određenog vremena nije lako nabaviti. Tema broja je Fumi Jošinaga, manga-autorka, i to ne bih voleo da propustim.

No, JOJOmenon je dovoljan da me baci u ekstazu svojom sadržinom, a bogami i dizajnom, pošto sadrži puno lepih ilustracija i fotografija. Ovde se radi o mook-u (videti gore) koji je izdala Šuejša, najveći japanski izdavač stripova (po zaradi, ne po broju publikacija), kao specijalno izdanje svog modnog časopisa Spur, posvećeno proslavi 25 godina postojanja ĐoĐove bizarne avanture. Verujem da je Hirohiko Araki najzastupljeniji crtač stripova u japanskim medijima poslednjih meseci (a možda i duže), i ovo je samo šlag na torti. Pošto je proizvođač tog šlaga ista kompanija koja objavljuje i pomenuti strip-serijal, moglo bi se posumnjati u "objektivnost" tih prikaza, ali zato postoje i mnogi drugi članci i retrospektive, uvodi i odvodi i slojevi na toj torti, za koje su često bili zaslužni i drugi, nezavisni izvori. Pre nego što pređem na JOJOmenon, evo nekih pojavljivanja Arakija ili njegovog magnum opusa u medijima:
- intervju sa Arakijem u časopisu Euromanga, koji se bavi evropskim stripom, i to u memorijalnom broju posvećenom Mebijusu;
- specijalni dodatak strip-časopisu Ultra Džamp posvećen ĐoĐou, sa ilustracijama drugih crtača (Torijame, Ode, kolektiva Clamp, Togašija i mnogih drugih, iako uglavnom iz Šonen Džampa) i prikazima raznih projekata, kao što je nova video-igra ili serija romana rađenih na osnovu ĐoĐovog univerzuma; video sam ilustracije na nekom sajtu, i ne znam da li zvuči apsurdno ili ne, ali najviše mi se dopala ona od Masašija Kišimota (autora Naruta), što mi  u stvari govori da je on odličan ilustrator, kada shvati ozbiljno temu :) ;
- razgovor Arakija i Mike Ninagave (NINAGAWA Mika), možda najpoznatijeg japanskog fotografa i sigurno rediteljke filma Helter Skelter, u modnom časopisu Men's Non-No, za koji je ona uradila seriju fotografija inspirisanu V delom ĐoĐoa;
- Arakijevo lice na časopisu Aera, sa člankom o njemu unutra (Aera je glavnotokovski do srži, tj. zadnje kapi mastila);

- čitav broj časopisa za umetnost Bijutsu techou (Umetnička beležnica) posvećen Arakiju, gde imamo: raspravu između dvojice proučavalaca medija stripa, od kojih je jedan Go Ito, najčuvenije ime savremene japanske stripovske kritike, glavom i bradom; pa onda članak "Stendovi kao niža božanstva neoplatonizma"; pa pogled na ĐoĐoa iz uglova zapadne umetnosti, francuskog stripa, mode i modernog horora; i još mnogo toga...

- blok NHK-ovog TV programa MAGnet (Manga, Anime, Game, Net), posvećen Arakijevom najpoznatijem delu, sve sa lekcijama iz poziranja.

Ima još toga, ali ovde ćemo povući granicu. Ništa od svega pomenutog nisam čitao ili gledao, nažalost (iako bih JAKO voleo da nabavim razgovor sa Ninagavom, koja priznaje da je veliki fan ĐoĐoa... ma, jako bih voleo da vidim sve od pomenutog!), ali zato je tu za sada JOJOmenon.

Taj se sastoji iz dva dela. Prvi je nazvan "Hirohiko Araki" i tu se nalaze:
- susret sa Klintom Istvudom koji se desio u septembru ove godine u Los Anđelesu. Kratak uvod sa 10 najboljih Istvudovih filmova po Arakijevom izboru i razgovor njih dvojice; Istvud dobija sliku koju vidite na naslovnici muka i zauzvrat pozira kao Đotaro sa slike;
- ogroman intervju sa Arakijem, na skoro 10 strana;
- reportaža o putu u Njujork, gde je posetio mnoge znamenitosti i sreo se sa Fridom Đanini (Frida Giannini), kreativnim rukovodiocem modne kuće Gući;
- razgovor Arakija i Akire Jamagućija (YAMAGUCHI Akira) o vizuelnim aspektima ("Govor četkice i penkala"). Jamagući je jedan od najpoznatijih savremenih japanskih slikara, i ovde nam daruje jednu ilustraciju sa stendom iz sopstvene mašte, koja izgleda super-awesome. Šteta što nije iz jednog dela - bila bi fenomenalna kao poster - već je presavijena na dve strane;
- reportaža o studiju gde Araki radi;
- razgovor Arakija i Toa Enđa (ENJOE Toh) o narativnim aspektima. Gospodin Enđo je jedan od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca SF-a.

Drugi deo je nazvan "Stand" i tu imamo:
- priču Banane Jošimoto (YOSHIMOTO Banana), Heaven's Door;
- seriju fotografija, "The Little Girl Who Lives in the Triangular Roof House";
- reportažu o izložbi;
i nekoliko drugih stvari koje još nisam pregledao.

Tu je i kratak strip u boji, "Rohan Kišibe ide do Gućija", a dobio sam i nalepnice sa nekim čuvenim motivima. Čitavo izdanje je, što bi Amerikanci rekli, priceless za svakog fana ĐoĐoa.

Da Vinči i ja

Konačno sam dobio jedan primerak časopisa Da Vinči, koji se bavi štampanim medijima, rekao bih - dakle, književnošću i stripom. Izdavač je Media Factory. Do sada sam dosta toga slušao i čitao o časopisu, ali sada sam ga prvi put držao u rukama.

U pitanju je 220. broj, za avgust 2012. Inače, format je... hm, 30 cm (koji je to format?), broj stranica je 220, a cena je nešto malo manje od 5 evra (+ poštarina). Svaki broj ima svoju temu i mnoštvo standardnih rubrika. Tema ovog broja je ĐoĐova bizarna avantura, što je i bio razlog da se potrudim da ga dobijem.

Praksa je da svaki broj ima na naslovnici gosta koji je glavni predmet interesovanja u tom broju. Ovde vidite Hirohika Arakija (i Rohana Kišibea iza njega, strip-autora iz sveta ĐoĐoa), kako drži u naručju jednu od svojih omiljenih knjiga, Čarlija i fabriku čokolade od Roalda Dala. Unutar časopisa, ĐoĐou je posvećeno malo više od 40 stranica, što je dovoljno da zadovolji i najveće apetite. Tu su: jedan duži intervju sa Arakijem; razgovor između njega i pozorišnog (kabuki) glumca; radovi troje cenjenih vizuelnih umetnika inspirisanih ĐoĐoom; istorija serijala praćena istorijom kulturnih i drugih dešavanja, naglašavajući uticaje; analiza pojedinih elemenata ĐoĐoa u kontekstu tradicionalne japanske kulture; čuveni fanovi serijala biraju svoje omiljene scene; kratki prikaz svakog dela i njihov skup motiva, tema i osnovne "terminologije"...

Rad vajara Koheja Nave (Kouhei Nawa) inspirisan ĐoĐoom

Tekst o vizuelnoj sličnosti crteža u ĐoĐou i štampanih slika iz perioda Edo

Uporedna hronologija izdavanja serijala i širih društveno-kulturnih dešavanja

"Ključne reči" - u stvari, skup motiva i tema - za svaki deo serijala (ovde vidite III deo levo i IV deo desno)

Interju sa Arakijem; desno vidimo Čarlija i fabriku čokolade i Mizeri Stivena Kinga, još jednu njegovu omiljenu knjigu

Pređimo na druge stvari u časopisu. Knjiga koja je izabrana za "platinastu knjigu" je Nanayo monogatari (Priče o 7 noći) od Hiromi Kavakami:

U standardne rubrike časopisa spada Comic Da Vinci, koja predstavlja publici po jedan strip-naslov, a ovaj put je to Nacumeova knjiga prijatelja (Natsume yuujin chou) od Juki Midorikave, uz dodatak intervjua sa autorkom i sa glumicom Ćiaki Kurijamom.

Svaki broj donosi i kompletan spisak svih štampanih izdanja u toku prethodnog meseca - znači, u našem slučaju, za juli 2012. Posebno su odvojena sva strip-izdanja, poređana po izdavačima, datumima i edicijama, i ovde ih ima, verovali ili ne - a slutim da nećete - tačno 920, od 86 različitih izdavača:

Dalje, tu je i intervju sa režiserom Mamoruom Hosodom, povodom njegovog novog animiranog filma Vučja deca (Ookami kodomo no Ame to Yuki):

Naravno, "last but not least", u sredini časopisa je umetnuti dodatak koji sadrži strip u nastavcima, Kesaran, pasaran od Rjoko Jamagiši:

Levo: najava za prvi tom kolekcionarskog izdanja. Desno: sam strip

Ima tu još mnogo stvari koje nisam spomenuo.

Manga/anime parafernalije 8: maske za iPhone

Danas ću iskoristiti poslednji slobodan dan do 19. februara i postaviću nekoliko unosa.

Juče sam pročitao vest da će krajem marta biti puštena u prodaju maska za iPhone4S sa motivom Cream-a iz III dela ĐoĐove bizarne avanture. Proizvođač je Sen-ti-nel, a cena će biti 3675 jena (trenutno je 100 jena približno 1 evro). Svako ko je gledao prvu video-seriju iz 1993. znaće ko (ili šta) je Cream. Maska ima i privezak sa figuricom dotičnog stenda koji guta materiju.

Ovo nije prvi takav proizvod. Sen-ti-nel je pre nekih mesec dana najavio masku sa motivom Ehoa iz IV dela istog strip-serijala, takođe sa priveskom i sa istom cenom.

Za ovaj stend me vezuje nostalgija, jer su detalji koji se pojavljuju vezani za borbu sa gospođicom Jukako Jamagiši (Yamagishi Yukako), koja je jedna od najluđih i najmaštovitijih u istoriji superherojskog žanra, bilo kad i bilo gde. Eho je ovde u svojoj prvoj fazi (ACT 1) i drži u rukama reči "daikirai da" (mrzim te)... Fantastična scena koja budi lepe uspomene.

Sem gore prikazanog, prošlog meseca je kompanija Art of War, koja se specijalizovala za figure rađene po likovima iz Berserka, ponudila masku sa "znakom prokletstva":

Cena je nešto manja od gornjih modela - 2625 jena - ali ovaj nema privezak.

Manga/anime parafernalije 7: Passione+

Nema predaha - posle jednog predavanja već počinjem da se spremam za drugo. Ipak, kako se ono bavi onim o čemu sam često pisao na ovom blogu - a to je JoJo's Bizarre Adventure (JBA) - nije na odmet da izdvojim koji minut na nešto jako zanimljivo.

U prošloj epizodi na temu robe vezane za mange i animee predstavio sam kompaniju Di molto bene, koja obavlja sjajan posao sa svojim figurama iz JBA. Ovog puta predstavljam brend Passione+ i jedan proizvod koji predstavlja sam high-end ovakve robe - i to za sada stavljam ekskluzivno na ovaj blog, a ostale podatke o brendu i njegovoj ponudi čuće oni koji budu na predavanju 20. februara, kao i svi ostali koji prate ovaj blog, ali posle predavanja. Dakle, prsten sa astečkom kamenom maskom, gledan odozgo:

 

Zastrašujuće dobro? I cena je - 50 400 jena. Oko 504 evra.

Manga/anime parafernalije 6: Di molto bene

To je naziv japanske kompanije koja se specijalizovala za izradu figurica prema likovima iz ĐoĐove bizarne avanture.

Figurice su super-kvalitetne, sa mnoštvom detalja i živopisnih boja. Evo najnovijeg proizvoda:

 

Ovo je Kejćo Niđimura (Nijimura Keichou) iz 4. dela, Dijamant je nesalomiv. Ispod njega vidite petoricu minijaturnih vojnika koji predstavljaju njegov stend, Bad Company. Niđimurina figurica je visoka oko 15cm, a vojnici su oko 2cm, i, s obzirom na tu veličinu, izgledaju mi izuzetno lepo napravljeni. Cena je 4 500 jena, što je trenutno nešto malo manje od 45 evra, a ovo je druga verzija ovog lika, sa drugačijim izborom boja.

Evo još par figurica od istog proizvođača koje su me impresionirale:

Sjajno, zar ne?

Manga/anime parafernalije 5

Povodom 25 godina ĐoĐove bizarne avanture i 30 godina Arakijeve karijere publici je ponuđeno mnoštvo načina da potroši pare. Mnoge stvarčice se mogu dobiti uz malo para i nešto više sreće u jednoj vrsti lutrije. Evo nekih poklona:

Ovo su Banprestove figurice koje predstavljaju sve glavne likove iz svih 7 završenih delova ĐoĐo-a, a tu je i neizbežni Dio Brando u specijalnoj varijanti:

Ne znam za koju figuru bih se odlučio kada bih morao da biram. Kuđo Đotaro (broj 3) je suviše kul, ali i Džolin (6) ima svojih draži, Džonatan (1) ima legendarnu pozu...

Osim figurica, u ponudi su i specijalne staklene čaše sa skicama glavnih likova i amblemima:

Ah, znam ovu skicu Higašikate Đosukea sa druge čaše! Ovo je snimljeno u mojoj sobi:

The coolest punch ever!

Jojo's Bizarre Adventure, deo IV, Diamond Is Unbreakable.

 

Kratko objašnjenje: zločinac drži ženu kao taoca i preti joj nožem. Kada mu Đosuke (a to je tip sa smešnom frizurom, ali ako ste pametni, nećete mu to reći) priđe, on se odluči da ubije ženu, na šta Đosuke pušta svog psihičkog dvojnika (to je lik u oklopu, koga obični ljudi ne vide, kasnije nazvan Crazy Diamond). Ovaj rukom probuši ženu, zgrabi nož, i probuši zlikovca. Pošto vrati ruku, vrati sve kako je bilo (to je njegova primarna sposobnost), ALI - ostavlja nož u stomaku kriminalca! Sve se desilo u sekundi (Crazy Diamond ne može da oživljava), a žena je nepovređena.

Čik neka neko nadmaši ovo!

Nekoliko stvari o ĐoĐo-u

Oni koji duže prate moja pisanija znaju da sam veliki fan ĐoĐo-eve bizarne avanture. Pošto sam pogledao dve animirane serije rađene po trećem delu stripa, odlučio sam da se bacim i na sam strip, čije sam mnoge delove već čitao, ali nije na odmet podsetiti se. A takođe, nisam čitao ništa posle četvrtog dela.

Nažalost, (nezvaničan) prevod je isto onoliko loš koliko je bio i ranije i napredovanje je pravo mučenje (pogotovo za I i IV deo). Na samom početku, u divnom prikazu neobrazovanosti dragih nam skenlatora, saznajemo da su Asteci živeli 12-16. veka pre nove ere! Velika šteta, jer zbog takvih stvari delo ostaje nepristupačno većini ljudi.

Arakijev crtež je vremenom evoluirao, ali mnogi će primetiti da je ukus njegovih likova u oblačenju u najmanju ruku čudan. Drugi će to nazvati kičem. Treći će primetiti da, na strogo zanatskom nivou, crtež boluje od nerealnih proporcija i nemogućih poza. Sve se to može oprostiti. Na nivou kadriranja (biranja šta će da bude prikazano i iz kog ugla) i kompozicije (odnosa kadrova na stranici), ĐoĐo je masterpiece. Priča se da je, u jednom trenutku, Šou Tađima (Sho-u Tajima), čovek koji je crtao MPD Psycho-a i radio na animiranom delu Kill Bill-a, bio u dilemi da batali svoju karijeru manga-crtača, jer je mislio da nikad neće moći da dostigne ĐoĐo-a.

Planiram da napišem vrlo obiman tekst o tom stripu - ili čak seriju tekstova. Razmišljam o Arakijevom rešenju za problem koji dugo muči superherojski strip - nerealni vremenski tok i kompresiju hiljada različitih događaja u nekoliko godina. On je lepo podelio sagu na više priča koje se odigravaju u različitim vremenskim periodima: 1880-te, 1930-te, 1980-te, itd, i svakoj je dodelio (uglavnom) druge likove. S druge strane, sada radi na nekoj vrsti alternativnog univerzuma i tu se može povući paralela sa Marvelom i DC-om.

Psihičke moći koje se pojavljuju u ĐoĐo-u jesu neki ekvivalent super-moćima iz američkih stripova, ali, većina likova ima sposobnosti koje deluju vrlo čudno i ... metafizički, čak. Možda bismo dobili nešto slično da su Kant ili Hegel pisali rane Marvelove stripove umesto Stana Leeja (lol). J. Geil, negativac sa dve desne ruke, ima "stend" (psihičkog "pomoćnika") koji se pojavljuje samo u odrazu, i ono što uradi tamo utiče na realnost - recimo, priđe čoveku s leđa i prereže mu vrat. A za to vreme ovaj je bespomoćan jer iza njega nema nikoga!

A, uostalom, gde drugde možete sresti mačkastu biljku...?

 ...kao i Džeka Trboseka, zombije, nacističke kiborge, vampirske bogove, kockare koji uzimaju duše, pse sa psihičkim moćima...


I onda uzviknu "The World" i svet...stade.