ANN je javio početkom meseca da je japanski komunikacioni provajder Biglobe napravio spisak onoga što smatra najvažnijim vestima iz ove godine. Lista ide ovako:
1. Veliki uspeh K-ON-a
2. Evangelion u prirodnoj veličini
3. Uspeh igranih adaptacija mangi i animea
4. Rekordna posećenost 78. Komiketa ovog leta
5. Bioskopski animei u modi
6. Smrt Satošija Kona
7. TV drama Gegege no nyoubou postiže vrhunske rejtinge gledanosti
8. Uspeh anime-pesama na Oriconovoj listi
9. Pokretanje web-animea Yutori-chan
10. Popularnost glasovnih glumaca i glumica
Priznaću da me par stvari sa liste ne zanima, i žalim za Konovom smrću, ali stavke pod 1 i 3 bi zbunile svakog ko bi pokušao da objasni svet logičkim metodama. U stvari, prvu stavku razumem, ali ne opravdavam - podnaslov koji ide uz vest bi mogao biti "Kuda ide ovaj svet?!" (Odgovor: ka dobroćudno-slatkoj, ali do bola DOSADNOJ utopiji, bez muda, bez kičme i kostiju, i bez mozga.) Ali dosta pljuvanja po onome što nisam čitao ili gledao... Pređimo na primer koji mi bolje leži: igrane adaptacije. Eh, među onima koji me znaju poznat je moj apsolutno nipodaštavajući stav prema modernoj japanskoj kinematografiji, stav koji nije nastao bez razloga (postoje izuzeci, ali oni dokazuju pravilo). Film funkcioniše u određenoj realnosti koja je bliska našoj i ne bi trebalo da izlazi izvan toga, jer jednostavno ispada 'nerealan' i neplanirano smešan. Možda bih mogao da definišem tu realnost kao 'fizičku'. Strip i animacija mogu lagodno da operišu i izvan te realnosti i te umetnosti jednostavno nisu preterano kompatibilne. (Moj savet svim filmskim kritičarima koji se usput bave i stripom i objašnjavaju ga preko filma: batalite, taj pristup je odavno mrtav!)
Istina, neki manga-autori su želeli da budu režiseri (nekolicina je to i postala), i neke mange bi se mogle prevesti u film sasvim lako. Mnogi su gledali na filmove kao na svoje uzore. Ali, zašto su filmovi rađeni po delima Kazua Umezua među najgorim i najpatetičnijim pokušajima horora ikada snimljenim? Možda bi se moglo uraditi nešto kada bi talentovani ljudi radili na takvim projektima, ali i sami predlošci otežavaju stvar, jer je Umezu izrazito nerealan i pun preterivanja i dramatike, i njegove adaptacije se na filmu uvek neizbežno pretvaraju u jeftin spleter i patetiku - sve to uprkos činjenici da Umezu ume da bude vrlo filmičan u smislu montaže i kadriranja, mnogo više nego njegov sledbenik Đunđi Ito (Junji Itou).
Dakako, uspeh i prisutnost mange u savremenom japanskom životu su neopozivo pojeli kinematografiju - više nije aktuelan stav o mangi kao "filmu na papiru", već stav o filmu kao mangi snimanoj kamerom. Realne priče iz svakodnevnog života su najbolji kandidati za relativno uspešna ostvarenja, ali mene ipak mnogo više zanima upravo fantastika - u našem slučaju, pre svega igrana verzija Svemirske krstarice Jamato. Samo ću spustiti očekivanja da bih lakše preživeo eventualni ubistveni udar razočarenja.
Od ostalih vesti, raduje me uspeh TV serije Gegege no nyoubou, rađenoj po životu Šigerua Mizukija iz perspektive njegove supruge. Verovatno je to jedan od razloga zašto su praktično sva Mizukijeva dela u štampi, čak i priče iz 60-tih rađene za rentalne biblioteke i nikad objavljene u časopisima.
Нема коментара:
Постави коментар