понедељак, 7. новембар 2011.

Srećan rođendan!

Ovaj blog je 5. novembra napunio godinu dana postojanja! Ura!

Ispostavilo se da je najčitaniji post na njemu - ubedljivo najčitaniji - onaj o mladolikom izgledu Akiko Higašimure, koji često ima posetioce iz SAD, Francuske i drugih zemalja, pa čak i Japana. Ironiji naklonjen deo mene se zabavlja činjenicom da priča o dobrom izgledu pobeđuje sve druge teme, iako znam da to nije bio razlog tolike posete (pa, uglavnom). Uostalom, Higašimura IMA i druge kvalitete...o kojima nema reči u tom postu. :)

Takođe se ispostavilo da je ovaj blog ventil za ideje i skladište za vesti i informacije čije mesto ne bih mogao da pronađem nigde drugde u domaćim okvirima - uglavnom zanimljive ili bizarne stvari koje su mi privukli pažnju, i koje je možda korisno znati ako vas privlači ovaj deo popularne kulture. Većinu vesti o japanskom stripu (čitav deo o parafernalijama, recimo) pročitam na sajtu Comic Natalie, koji je verovatno najveći autoritet u Japanu po tom pitanju. Čak i ANN (Anime News Network, sada i ubuduće) svoje vesti o stripu bazira uglavnom na njima. Kako ANN prate pre svega fanovi animea, odabir vesti je koncipiran tako da odgovara interesovanjima publike - ergo, 3/4 informacija me uopšte ne zanima. Razlog je taj što se suviše često priča o adaptacijama raznih lajt romana, animea namenjenih hardcore otaku-publici, video-igara namenjenih još više hardcore otaku-publici i drugih srodnih medija. Pa, ja verovatno jesam otaku neke vrste, ali moje ambicije leže negde drugde. Na najvećem srpskom sajtu o tim temama, Bg-Anime-u, ponavlja se urednička politika ANN-a (čak i vesti su uzete uglavnom odatle, pretpostavljam). Tref uloži silan trud u to, i to je za poštovanje, ali ne menja činjenicu da je veliki deo tog kolača namenjen podržavaocima i proponentima moe-pokreta, prema kojem ne gajim previše pozitivnih emocija. Dakle, Japan nije jedna homogena celina koju kompletno ili volite ili mrzite (ili vas je baš briga), već ima ponešto od svega...i za svakoga. Ali to već svi koji posećuju ovaj blog znaju.

Da skratim priču, takva raspodela interesovanja je verovatan razlog zbog koga se on neplanirano razvio u ovom pravcu. Dublje analize i detaljniju priču sam ostavio za tekstove koje pišem za nekoliko sajtova ili, povremeno, neki štampani časopis, i sada vidim da mi takav način pisanja odgovara.

A tu je i činjenica da se ovaj blog često pojavljivao među prvim rezultatima potraga preko Google-a za nekim imenima i naslovima (i pri tome ne mislim samo na srpski jezik), u vreme kada su odgovarajući unosi bili objavljeni, a to nije mala stvar.

Jedino razočarenje je činjenica da nisam uspeo da ubedim nikog drugog da mi se priključi u radu, što bi bila olakšavajuća okolnost u trenucima kada ja nemam vremena za pisanije ove vrste, a i dovelo bi do veće raznovrsnosti sadržaja. No, idemo dalje nepokolebanog duha! Neke stvari sam bio zapostavio u prvoj polovini godine, ali sada ih polako nadoknađujem.

Želim sebi mnogo dobrih tekstova do sledeće godišnjice! :) A čitaocima mnogo neprospavanih noći provedenih uz ekran...err, uzbuđenja i korisnih smernica.








2 коментара: