Q Hayashida VS Tsutomu Nihei?

Ah, taj Internet! Tako bogat informacijama, i tako sklon da ih olako pobrka sa glasinama! A i ja sam naseo ovaj put. Možda.

Problem je sledeći: našao sam podatak - a nije ga bilo teško naći - da je određena Kju Hajašida (Kyuu Hayashida) bila asistent Cutomu Niheju (Tsutomu Nihei). Već sam pomenuo tu "činjenicu" u jednom prethodnom postu. Na Hajašidinoj stranici na sajtu Baka-Updates Manga - kao i na nekoliko foruma posvećenim mangi - iznosi se ta tvrdnja neporecivo i nedvosmisleno. I to ima smisla, jer su crtački stilovi to dvoje mangaki slični - po obilatom korišćenju senki, po ljubavi prema čudnom i bizarnom, po maštovitosti u zamišljanju setinga.

Ali... nakon toga sam naleteo na intervju sa Hajašidom, dostupnom na engleskom jeziku na sajtu Sigikki, gde ona jasno kaže:

"Nikad nisam bila asistent" (I was never an apprentice)

A indikativno je i da se takav status nigde ne pominje na njenoj stranici na japanskoj wikipediji. Za sada ću se uzdržati od suda dok ne prodrem do mogućih uzroka ove zabune.

Pošto je danas u Japanu izašao 15. tom Hajašidine serije Dorohedoro, proslavićemo taj događaj razjašnjenjem nekih nedoumica koje možda imaju oni koji ne znaju ništa o njoj ili njenom radu.

Zamislite grad u kome, sem ljudi, žive i čudna i groteskna stvorenja koja su nekad bili ljudi. Zamislite grad koji čarobnjaci koriste kao laboratoriju za svoje najluđe eksperimente. Zamislite klasično cyberpunk-okruženje, ali skinite "cyber-" i stavite "magic-"... Zamislite sve to i eto vam postavke za ovu manga-seriju. Dobrodošli u Rupu.

Protagonista serije, Kajman (Caiman), je bio žrtva jednog takvog eksperimenta - ostavljen je sa glavom reptila i bez sećanja na prethodne događaje. Dok traži istinu o svojoj prošlosti i pravog krivca za svoje sadašnje stanje ubija svakog čarobnjaka na koga naiđe, što je rabota koja nije mogla da prođe neprimećena od strane vrhovnog maga, koji preduzima odgovarajuće protivmere.

Dorohedoro izlazi u časopisu Ikki, što će reći da se radi o alternativnoj mangi (u kontekstu Japana). I pored toga, poslednjih par godina uživa tamo solidnu popularnost.

Hajašida je u pomenutom intervjuu izjavila da su veliki uticaj na nju izvršile video-igre i, posebno, Silent Hill. Ipak, Dorohedoro nije horor - nedostaje mu gvozdeni stisak jeze i napetosti koji karakteriše tu seriju, i, takođe, protkan je crnim humorom. Najbolja odrednica bi bila "mračna i bizarna fantazija rođena iz braka Halucinacije i Razuma koja je pobegla od roditelja i sada gradi sopstvenu kuću". Čik prespavajte u njoj, ako smete!

Dakle, Blame ili Dorohedoro? Teško pitanje, i još ne znam dovoljno da bih dao definitivan - pa makar i subjektivan - odgovor.

Koje mange Japanci čitaju? Ženska lista

Bio sam zauzet poslom ovih dana i nisam imao vremena za pisanje, ali to ne znači da nisam ništa čitao ili gledao. Evo, za početak, nečeg što sam ostao dužan - ženske liste za 2009. iz časopisa Kono manga ga sugoi! Naglašavam da je podela na muške i ženske mange strogo formalna - prema ciljnoj publici časopisa u kojem manga izlazi - i nipošto ne znači da će ove mange sa donje liste čitati samo žene ili one iz prvog posta samo muškarci. Ali, kako nisam upućen u ovu oblast mangi dovoljno dobro, mnogi naslovi će ostati bez prevoda na srpski (iako ponekad sa zvaničnim engleskim "podnaslovom"), jednostavno zato što ne znam kontekst priče, koji može znatno da modifikuje značenje naslova.

1. Chihayafuru - o devojci koja postaje majstor u igri koja kombinuje karte i stihove klasičnih japanskih pesnika. Ovaj naslov nećete uspeti da prevedete ni uz pomoć najboljih rečnika, zato što je u pitanju prvi stih jedne drevne poeme.
2. Kimi ni todoke - naslov na engleskom je From Me to You, ali mogao bih da prevedem kao Obaveštenje za tebe ili Dostava za tebe. O devojci koja liči na Sadako.
3. Mama je temparist (Mama wa temparisuto) - nemam ni najmanju predstavu šta je "temparist". O majci i njenom malom sinu. Akiko Higašimura.
4. Princeza Meduza (Kuragehime) - ponovo Akiko Higašimura (videti prvi utisak o animeu).
5. Moj sused je čudak (Tonari no kaibutsu-kun)
6. Otoko no ishou
7. Aozora yell (Yell for the Blue Sky)
8. Bezakonje u 3 ujutru (Gozen san-ji no muhouchitai, 3AM Dangerous Zone) - devojka koja je želela da postane ilustrator zapošljava se kao dizajner paćinko-igraonica i preispituje svoj život. Predivan crtež.
9. Kiyoku yawaku
10. flat

Chihayafuru je osvojila 3. mesto u 2008. godini, i njena autorka Juki Suecugu (Yuki Suetsugu) je imala prilično neobičnu karijeru - o tome više neki drugi put. A Kimi ni todoke je bila druga u 2006-oj, prva u 2007-oj i 4. u 2008-oj, što nam govori o dugoročnoj popularnosti koju uživa. Poslednji tom koji je do sada izašao, 12-ti, prodat je od septembra u preko milion primeraka. Dakle, tu mangu verovatno možemo smatrati najpopularnijim šođo-stripom danas.

Akiko Higašimura je skupila najviše poena od svih pojedinačnih autora - i sa muške i sa ženske liste -  zahvaljujući više nego dobrom plasmanu dve svoje mange na gornjoj listi.

Princeza Meduza (Kuragehime) i Bezakonje u 3 ujutru

11. Nacumeova knjiga prijatelja (Natsume yuujinchou)
12. Čokoladar slomljenog srca (Shitsuren shokoratie) - jedno od najnovijih dela Setone Mizuširo (Setona Mizushiro)
12. Love, Hate, Love
14. Ibara la lullaby (Ibara-ra-rarabai)
14. Oooku - to je naziv za šogunov harem. Alternativna istorija u kojoj je muška populacija desetkovana i japanskim društvom upravljaju žene.
14. Staklena maska (Garasu no kamen) - jedna od najdugovečnijih šođo-mangi ikada, započeta 1976. O snovima i predanosti jedne glumice.
17. Nož koji tone (Oboreru naifu)
17. P.S. I Love You
17. Piece
20. U kupovini kolača (Keeki wo kai ni)

Ostatak liste, ukratko:
21. Under the Rose - Himna proleću (Haru no sanka)
21. Kafe Beli medved - ukus jagode (Shirokuma kafe ichigo-aji)
21. Terpsihorin ples deo II (Maihime Terpsihora II)
24. 7 seeds
25. Love So Life
26. Doublemints
27. Otomen
28. Aoi hana (prevod bi bio Plavo cveće ili možda Zeleno cveće, ali ne znam kontekst)
29. Dnevnik morskog grada (Umimachi diary)
29. Olimp
31. Apolon sa brdskog puta (Sakamichi no Apolon)
32. Pride
32. Watashi biyori
34. Strobe Edge (Sutorobo ejji)
35. Nodame Cantabile
35. Himitsu - The Top Secret
35. Piece of cake
35. Machi de uwasa no tengu no ko (Spiritual princess)
39. Star man
40. Akaneshinchi hanaya no sange
40. Eiki eiki no bucchaketai
40. Kayo-chan no nimotsu
40. Shanimuni GO
40. Pari pari densetsu
40. Misu misou
40. Mekurumeku
40. Nasmejana gospođica Kanoko (Warau Kanoko-sama)

Mitsubachi no Kisu

U prevodu: Poljubac pčele . Momentalno sam se zainteresovao kada sam video korice izdanja:

Sejnen, SF, triler, 2 toma - japanski izvori navode da izlazi i dalje, iako su oba toma izašla još prošle godine. Autor se zove Toru Izu (Tooru Izu).

Prvo poglavlje je dostupno onlajn na sajtu izdavača Futabaše (Futabasha), tako da sam uspeo da saznam nešto više o ovoj mangi, praktično - ne, potpuno - nepoznatoj van Japana. Da odete na bilo koji sajt, čak i na Baka-Updates Manga, koji imaju informacije o skoro svim mangama koje su izašle u skorije vreme, nećete naći ništa sem osnovnih informacija, koje se sve ionako mogu pročitati na koricama. Ali, u Kono manga ga sugoi! su je preporučili, stoga valjda vredi nešto. Početak je obećavajući, ali ne govori mi mnogo. Podnaslov, napisan na engleskom, je Kiss Me Deadly.

O devojci za koju je ljudska duša otvorena knjiga i koja može da vidi i budućnost. I o njenom bekstvu od ljudi koji bi to da iskoriste. Način na koji Izu crta ljude me povremeno podseća na Naokija Urasavu. Valjda zbog noseva.

Kuragehime (anime)

Kada sam spomenuo Akiko Higašimuru pre neki dan, znao sam da ću je vrlo brzo spomenuti ponovo, jer sam već tada planirao da pogledam prvu epizodu TV anime-serije koja je rađena po njenoj čuvenoj mangi Kuragehime, iliti  Princeza Meduza (kurage = meduza, hime = princeza).

Serija se prikazuje u noitaminA bloku na televiziji Fuđi, što je dobar znak, jer je taj programski blok usmeren na ostvarenja koja imaju daleko veće umetničke ambicije od prosečnog televizijskog animea. Osim Higašimure, bitni faktori u ovoj adaptaciji su studio Brain's Base i reditelj  Takahiro Omori (Takahiro Oomori) - da, da, isti oni ljudi koji su radili i Baccana, Nacumeovu knjigu prijatelja (Natsume yuujinchou) i Dulalalu. Vrlo dobar pedigre. Dinamika koja krasi Baccana (ove druge nisam gledao) je prisutna i ovde.

Kada sam pročitao kratak opis, na pamet mi je pao film Neki to vole vruće, ali jedina prava sličnost s njim  (osim cross dressinga) je žanr - oba dela su komedije. U Princezi Meduzi najlepša žena je muškarac. Zaključite iz toga šta hoćete.

Dakle, ako ne volite komedije iz realnog života (ili tematiku života otakua), preskočite. Ali, time ćete preskočiti i:
- jako prijatan vizuelni dizajn: čist, sa punom paletom jednostavnih boja, i sa specifičnim izgledom svih likova i njihovim osećajem za modu;
- jednu od najboljih uvodnih pesama koje sam čuo u TV animeima. Koliko god neka serija bila mračna i udaljena od praznog bleštavila J-popa, uvek nađu načina da ih nekako frankenštajnovski spoje - ova serija nije mračna, ali ima ukusa u tim stvarima. Nije mnogo samo po sebi, ali takva pažnja mi uliva nadu;
- dobar humor, čiji mnogi momenti ne bi bili mogući u igranoj seriji;

Činjenica je da je publika Higašimurine mange u jednoj anketi njenu najveću vrednost pronašla u likovima, sa čijim "nedostacima" ćete saosećati i istovremeno se smejati. Možda ne treba očekivati mnogo od "priče", što ne mora nužno da bude i loše.

Solidno i simpatično - za sada.

Želim da budem pop-zvezda... NE! Želim da budem manga-ka!

Milion evra. Toliko je zaradio Eićiro Oda (Eiichirou Oda) prethodne nedelje samo na osnovu prodaje dva izdanja: 60-og toma One Piece-a i specijalne knjige One Piece Green: Secret Pieces.

Ali, možda najsjajniji primer u skorašnjoj istoriji mange nije reprezentativan i zato bacimo pogled na normalnije slučajeve.

I am a Hero me je podsetio na neke stvari koje sam već znao i dodao neke nove momente. U jednom trenutku, glavni lik - koji teži da dobije zeleno svetlo od izdavača za koncept svoje manga-serije - pravi računicu koliko novca bi mogao da zaradi i šta da radi s njim. Ali, pre nego što pređem na nju, sledi par objašnjenja.

Mange prvo izlaze u časopisima. Neki od njih su posvećeni isključivo stripu, neki nisu. Neki izlaze jednom mesečno, drugi jednom u dve nedelje, treći jednom nedeljno. Ono što je bitno za našu temu je da se manga-autori (a obično, ali ne isključivo, ista osoba je i scenarista i crtač) plaćaju po stranici. Više stranica znači više para. Zaboravio sam koja je suma u pitanju i da li zavisi od časopisa, ali sećam se da je takav rad jedva dovoljan da čovek preživi. Međutim, pravi novac je negde drugde. Ako je neka serija čak i relativno uspešna u toj svojoj probnoj fazi, izdavač je objavljuje u mekokoričenom izdanju (tankobon) i autor dobija 10% od cene svakog prodatog primerka.

Dakle, prethodno pomenuti lik iz mange podiže letvicu svojih želja na 100 000 prodatih kopija po tomu. Cena jedne kopije je u proseku 400-600 jena za normalna izdanja, i naš junak uzima 500 jena (= 4,44 evra) kao reper.

100 000 * 50 jena (10% od 500 jena) = 5 000 000 jena = 44 260 evra

Oduzmimo porez od 10% (to nisam bio siguran, ali ako gospodin Hanazava kaže da je tako, onda je tako):

     44 260

-      4 426

-------------

=    39 834

Dakle, za 100 hiljada prodatih primeraka, čista zarada bi bila oko 40 hiljada evra. Ako autor izdaje u mesečnom časopisu - a to je tempo koji može da omogući relativno lagodan rad - na godišnjem nivou bi mogao/mogla da sakupi materijal za možda dva toma. To je 80 hiljada evra. Dovoljno za sasvim lep život, čak i u Japanu.

Šta u kontekstu manga-industrije znači cifra od 100 000 prodatih kopija? Na Orikonovoj (Oricon) listi za prethodnu nedelju, prvih 8 mangi (sve noviteti, osim Staklene maske) su je dostigle i prestigle još u toku te nedelje - tu su se našla i dva dela pomenuta na početku.

Da ne bi sve izgledalo sjajno i bajno, negde iz dubina sećanja izvlačim informaciju da samo oko 300-400 autora zarađuje dovoljno da može da živi od toga - nekih 10% ukupnog broja u Japanu. Ostali moraju da traže dodatne izvore prihoda.

Ali, ostaje otvoreno pitanje zarade od davanja licence (filmskim i anime-studijima, muzičkim kompanijama, proizvođačima igračaka), na koje još nemam odgovor. Istražiću... ako ne padnem u depresiju negde usput.

I am a Hero, prvi tom

Kakav završetak prvog dela! Jedna od najjezivijih scena koje sam ikad video u stripu. Naravno, svoj efekat vuče iz celokupnog iskustva koje joj je prethodilo - besmisleno bi bilo očekivati da se listanjem samo tih nekoliko stranica može doživeti isto osećanje. Vizuelna neprijatnost jeste prisutna, ali ona nikada nije mogla duže da preživi sama po sebi. Slično kao u Ringuu - potrebno je gledati čitav film da bi poslednja scena sa izlaskom Sadako iz televizora imala očekivani efekat. A poređenje sa tom scenom mi je ovde najprimerenije.

Kada bi ova manga počinjala od drugog poglavlja, nestrpljiv čitalac bi možda imao utisak da se radi o još jednoj mangi o životu crtača mangi, vrlo popularnom žanru u Japanu poslednjih godina. Neka sejnen-verzija Bakumana...ili verzija anti-Bakumana. Protagonista nije mladić kome nijedan san nije suviše daleko, nijedan vrh suviše visoko, već čovek srednjih godina koji se davi u neispunjenim željama i protraćenom vremenu. Mnogo toga možete saznati ovde o načinu na koji manga-industrija funkcioniše: u čemu se sastoji rad asistenata, koliko crtači zarađuju (ovo će zahtevati poseban osvrt!), odnosi sa urednikom i izdavačem, i slično. I to je sve lepo, ali...ova manga ne počinje od drugog poglavlja. A prvo poglavlje nam pokazuje da nije sve u redu u glavi Hidea Suzukija (Hideo Suzuki), 35-godišnjeg manga-asistenta koji sanja o tome da objavi svoju seriju i postane profesionalni mangaka.

I am a Hero izlazi u nedeljnom časopisu Big Comic Spirits, jednom od najprodavanijih i najuticajnijih sejnen-manga-časopisa, čiji meni je raznovrstan, tako da nije bez smisla to što objavljuje jednu horor-mangu - tu se svojevremeno našao i Uzumaki Đunđija Ita (Junji Itou), između ostalih stvari. Ova manga je do sada dostigla 4 objavljena toma, a autor je Kengo Hanazava (Kengo Hanazawa).


I am a Hero pripada "filmskoj" školi stripa, ali u ovom trenutku neću da se bavim pitanjem šta, u stvari, to znači. Ovde koristim taj termin samo u smislu da akt čitanja prilazi dovoljno blizu iskustvu gledanja filma, iako nikad nije identičan (čak i kada ne bismo uzeli u obzir zvuk i muziku). Često sam imao utisak da gledam kadrove filmske trake - tu i tamo se javlja stilizacija i "deformacija" likova usled iskazivanja jačih emocija, ali pozadine su rađene prema fotografskom modelu i na njima se vidi svaki detalj. Nije pristup koji ja najviše volim u stripu, ali ovde je naglasak na priči, a ona me čvrsto drži - i pored toga što su mnoge ideje već viđene.

Svidela mi se referenca na Homunkulusa, i prvo sam mislio da će se radnja razvijati u sličnom pravcu. Sada više ne mislim.


P.S. "Hideo" znači "heroj" na japanskom. I, engleska skenlacija prva dva toma.

Čudesna mladolikost Akiko Higašimure

Dok sam pisao wiki-unos za BG-Anime na temu popularne šođo-mangake Akiko Higašimure (Akiko Higashimura) naleteo sam na sledeće fotografije:

Iako sam video dosta Japanaca i, pogotovo, Japanki,  kod kojih se starenje ne manifestuje tako očigledno kao kod nas, ipak sam bio pozitivno šokiran...prokletstvo, ona je 1975. godište!

Pošto sam video više njenih fotografija, prvo sam pomislio da su ovo slike iz mlađih dana, ali ne - na levoj slici je časopis Kiss i na naslovnoj strani njena manga Kuragehime, koja je počela da izlazi pre tačno dve godine.

I na drugim slikama izgleda mladoliko, ali ne baš ovoliko.

Well, život je pun iznenađenja.