Želim da budem pop-zvezda... NE! Želim da budem manga-ka!

Milion evra. Toliko je zaradio Eićiro Oda (Eiichirou Oda) prethodne nedelje samo na osnovu prodaje dva izdanja: 60-og toma One Piece-a i specijalne knjige One Piece Green: Secret Pieces.

Ali, možda najsjajniji primer u skorašnjoj istoriji mange nije reprezentativan i zato bacimo pogled na normalnije slučajeve.

I am a Hero me je podsetio na neke stvari koje sam već znao i dodao neke nove momente. U jednom trenutku, glavni lik - koji teži da dobije zeleno svetlo od izdavača za koncept svoje manga-serije - pravi računicu koliko novca bi mogao da zaradi i šta da radi s njim. Ali, pre nego što pređem na nju, sledi par objašnjenja.

Mange prvo izlaze u časopisima. Neki od njih su posvećeni isključivo stripu, neki nisu. Neki izlaze jednom mesečno, drugi jednom u dve nedelje, treći jednom nedeljno. Ono što je bitno za našu temu je da se manga-autori (a obično, ali ne isključivo, ista osoba je i scenarista i crtač) plaćaju po stranici. Više stranica znači više para. Zaboravio sam koja je suma u pitanju i da li zavisi od časopisa, ali sećam se da je takav rad jedva dovoljan da čovek preživi. Međutim, pravi novac je negde drugde. Ako je neka serija čak i relativno uspešna u toj svojoj probnoj fazi, izdavač je objavljuje u mekokoričenom izdanju (tankobon) i autor dobija 10% od cene svakog prodatog primerka.

Dakle, prethodno pomenuti lik iz mange podiže letvicu svojih želja na 100 000 prodatih kopija po tomu. Cena jedne kopije je u proseku 400-600 jena za normalna izdanja, i naš junak uzima 500 jena (= 4,44 evra) kao reper.

100 000 * 50 jena (10% od 500 jena) = 5 000 000 jena = 44 260 evra

Oduzmimo porez od 10% (to nisam bio siguran, ali ako gospodin Hanazava kaže da je tako, onda je tako):

     44 260

-      4 426

-------------

=    39 834

Dakle, za 100 hiljada prodatih primeraka, čista zarada bi bila oko 40 hiljada evra. Ako autor izdaje u mesečnom časopisu - a to je tempo koji može da omogući relativno lagodan rad - na godišnjem nivou bi mogao/mogla da sakupi materijal za možda dva toma. To je 80 hiljada evra. Dovoljno za sasvim lep život, čak i u Japanu.

Šta u kontekstu manga-industrije znači cifra od 100 000 prodatih kopija? Na Orikonovoj (Oricon) listi za prethodnu nedelju, prvih 8 mangi (sve noviteti, osim Staklene maske) su je dostigle i prestigle još u toku te nedelje - tu su se našla i dva dela pomenuta na početku.

Da ne bi sve izgledalo sjajno i bajno, negde iz dubina sećanja izvlačim informaciju da samo oko 300-400 autora zarađuje dovoljno da može da živi od toga - nekih 10% ukupnog broja u Japanu. Ostali moraju da traže dodatne izvore prihoda.

Ali, ostaje otvoreno pitanje zarade od davanja licence (filmskim i anime-studijima, muzičkim kompanijama, proizvođačima igračaka), na koje još nemam odgovor. Istražiću... ako ne padnem u depresiju negde usput.