I am a Hero, prvi tom

Kakav završetak prvog dela! Jedna od najjezivijih scena koje sam ikad video u stripu. Naravno, svoj efekat vuče iz celokupnog iskustva koje joj je prethodilo - besmisleno bi bilo očekivati da se listanjem samo tih nekoliko stranica može doživeti isto osećanje. Vizuelna neprijatnost jeste prisutna, ali ona nikada nije mogla duže da preživi sama po sebi. Slično kao u Ringuu - potrebno je gledati čitav film da bi poslednja scena sa izlaskom Sadako iz televizora imala očekivani efekat. A poređenje sa tom scenom mi je ovde najprimerenije.

Kada bi ova manga počinjala od drugog poglavlja, nestrpljiv čitalac bi možda imao utisak da se radi o još jednoj mangi o životu crtača mangi, vrlo popularnom žanru u Japanu poslednjih godina. Neka sejnen-verzija Bakumana...ili verzija anti-Bakumana. Protagonista nije mladić kome nijedan san nije suviše daleko, nijedan vrh suviše visoko, već čovek srednjih godina koji se davi u neispunjenim željama i protraćenom vremenu. Mnogo toga možete saznati ovde o načinu na koji manga-industrija funkcioniše: u čemu se sastoji rad asistenata, koliko crtači zarađuju (ovo će zahtevati poseban osvrt!), odnosi sa urednikom i izdavačem, i slično. I to je sve lepo, ali...ova manga ne počinje od drugog poglavlja. A prvo poglavlje nam pokazuje da nije sve u redu u glavi Hidea Suzukija (Hideo Suzuki), 35-godišnjeg manga-asistenta koji sanja o tome da objavi svoju seriju i postane profesionalni mangaka.

I am a Hero izlazi u nedeljnom časopisu Big Comic Spirits, jednom od najprodavanijih i najuticajnijih sejnen-manga-časopisa, čiji meni je raznovrstan, tako da nije bez smisla to što objavljuje jednu horor-mangu - tu se svojevremeno našao i Uzumaki Đunđija Ita (Junji Itou), između ostalih stvari. Ova manga je do sada dostigla 4 objavljena toma, a autor je Kengo Hanazava (Kengo Hanazawa).


I am a Hero pripada "filmskoj" školi stripa, ali u ovom trenutku neću da se bavim pitanjem šta, u stvari, to znači. Ovde koristim taj termin samo u smislu da akt čitanja prilazi dovoljno blizu iskustvu gledanja filma, iako nikad nije identičan (čak i kada ne bismo uzeli u obzir zvuk i muziku). Često sam imao utisak da gledam kadrove filmske trake - tu i tamo se javlja stilizacija i "deformacija" likova usled iskazivanja jačih emocija, ali pozadine su rađene prema fotografskom modelu i na njima se vidi svaki detalj. Nije pristup koji ja najviše volim u stripu, ali ovde je naglasak na priči, a ona me čvrsto drži - i pored toga što su mnoge ideje već viđene.

Svidela mi se referenca na Homunkulusa, i prvo sam mislio da će se radnja razvijati u sličnom pravcu. Sada više ne mislim.


P.S. "Hideo" znači "heroj" na japanskom. I, engleska skenlacija prva dva toma.