Problem je sledeći: našao sam podatak - a nije ga bilo teško naći - da je određena Kju Hajašida (Kyuu Hayashida) bila asistent Cutomu Niheju (Tsutomu Nihei). Već sam pomenuo tu "činjenicu" u jednom prethodnom postu. Na Hajašidinoj stranici na sajtu Baka-Updates Manga - kao i na nekoliko foruma posvećenim mangi - iznosi se ta tvrdnja neporecivo i nedvosmisleno. I to ima smisla, jer su crtački stilovi to dvoje mangaki slični - po obilatom korišćenju senki, po ljubavi prema čudnom i bizarnom, po maštovitosti u zamišljanju setinga.
Ali... nakon toga sam naleteo na intervju sa Hajašidom, dostupnom na engleskom jeziku na sajtu Sigikki, gde ona jasno kaže:
"Nikad nisam bila asistent" (I was never an apprentice)A indikativno je i da se takav status nigde ne pominje na njenoj stranici na japanskoj wikipediji. Za sada ću se uzdržati od suda dok ne prodrem do mogućih uzroka ove zabune.
Pošto je danas u Japanu izašao 15. tom Hajašidine serije Dorohedoro, proslavićemo taj događaj razjašnjenjem nekih nedoumica koje možda imaju oni koji ne znaju ništa o njoj ili njenom radu.
Zamislite grad u kome, sem ljudi, žive i čudna i groteskna stvorenja koja su nekad bili ljudi. Zamislite grad koji čarobnjaci koriste kao laboratoriju za svoje najluđe eksperimente. Zamislite klasično cyberpunk-okruženje, ali skinite "cyber-" i stavite "magic-"... Zamislite sve to i eto vam postavke za ovu manga-seriju. Dobrodošli u Rupu.
Protagonista serije, Kajman (Caiman), je bio žrtva jednog takvog eksperimenta - ostavljen je sa glavom reptila i bez sećanja na prethodne događaje. Dok traži istinu o svojoj prošlosti i pravog krivca za svoje sadašnje stanje ubija svakog čarobnjaka na koga naiđe, što je rabota koja nije mogla da prođe neprimećena od strane vrhovnog maga, koji preduzima odgovarajuće protivmere.
Dorohedoro izlazi u časopisu Ikki, što će reći da se radi o alternativnoj mangi (u kontekstu Japana). I pored toga, poslednjih par godina uživa tamo solidnu popularnost.
Hajašida je u pomenutom intervjuu izjavila da su veliki uticaj na nju izvršile video-igre i, posebno, Silent Hill. Ipak, Dorohedoro nije horor - nedostaje mu gvozdeni stisak jeze i napetosti koji karakteriše tu seriju, i, takođe, protkan je crnim humorom. Najbolja odrednica bi bila "mračna i bizarna fantazija rođena iz braka Halucinacije i Razuma koja je pobegla od roditelja i sada gradi sopstvenu kuću". Čik prespavajte u njoj, ako smete!
Dakle, Blame ili Dorohedoro? Teško pitanje, i još ne znam dovoljno da bih dao definitivan - pa makar i subjektivan - odgovor.
Ju! Gle ovo ima skanlaciju! To je novo za tebe. :P Prvo cu procitati i ovo delo pa tek onda videti koliko lici na Blame! Ali sigurno ne moze omanuti ako ti preporucujes.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиOvaj, znate, mene mrzi da čitam. :D Ne, stvarno, iskustvo sa mangama mi je mizerno malo, te sam odlučio da počnem sa čitanjem GTO-a (koji sam ranije odgledao). Primetio sam da mi odsustvo muzike, glume i fantastične (animirane) mimike znatno smeta.
ОдговориИзбришиStoga, jedno retoričko pitanje - Kad će anime po Dorohedoro-u? :D
@Igor
ОдговориИзбришиKao što rekoh, Dorohedoro ima dosta crnog humora i to je glavna stvar koja ga razdvaja od Blame-a.
@Ketchua
Ko to zna? Možda nikad... Zavisi od mnogo faktora, a volja autora je jedan od bitnijih.
U svakom slučaju animei jesu pristupačnija tačka za upoznavanje sa modernom japanskom pop-kulturom nego mange, za čije čitanje je potrebna neka vrsta iskustva - ako ni zbog čega drugog, a ono da bi mogao da pravilno interpretiraš određene postupke i simbole koji se tu pojavljuju, a koji nisu momentalno razumljivi "slučajnom prolazniku".