Imuri

Imuri je naziv stripa od Ranđo Mijake (Ranjou Miyake) koji izlazi u časopisu Comic Beam - časopisu koji ne postiže visoke cifre prodavanosti, ali je jako cenjen po kvalitetnom sadržaju. Ovo gore je naslovna ilustracija za prvi tom, koja me je privukla još po prvom viđenju, zajedno sa činjenicom da su Imuri bili nominovani za neke značajne nagrade u Japanu, od kojih su jednu osvojili.

Posredi je priča o kulturama sa dve planete i rasvetljavanju događaja započetih 4000 godina ranije. Dakle, fantastika, što je cenjen žanr među zapadnom publikom. Vizuelno ovo je jedna od najlepših mangi koje sam ikad video, što bi takođe bila cenjena karakteristika među zapadnom publikom. Tako da je vrlo čudno da niko ovo nije preveo ni na jedan jezik - ni zvanično ni kao skenlaciju - a posle čitanja prvog toma, donekle shvatam i zašto. Teško je ovo prevesti... ne u smislu komplikovanih rečeničkih konstrukcija, već zbog bogatstva arhaizama i neologizama - onaj ko se toga poduhvati morao bi da zna jezik na koji prevodi savršeno. (Pada mi na pamet Zoran Jakšić i njegov prevod Donaldsonovih Hronika Tomasa Kovenanta.) Too difficult for the poor scanlators... Naravno, sve to nikada nije bila prepreka da neko prevede nešto.

U priči postoje tri naroda: Kaama, Ikoru i Imuri (tako se izgovaraju na japanskom). Već i sam poduhvat pronalaženja odgovarajuće fonetike u našem jeziku bi bio ne-baš-lak zadatak. Možda: Kaamani, Ikoli i Imuri. Društvo koje su Kaamani izgradili sastoji se od klasa i društvenih funkcija koje svetska istorija ne poznaje - dakle, bilo bi potrebno birati termine koji imaju smisla ili izmišljati nove. Recimo, japansko đuša (jusha) je naziv za "onog ko se bavi činima", ali nije klasična reč za "čarobnjaka", i u mom rečniku kanđija se ne pojavljuje kao zasebna reč. Iznad te klase je đuši (jushi), "majstor čini", a ispod je kakuđa (kakuja), "onaj koji je prosvećen", "prosvećeni" - takođe neuobičajene reči u savremenom japanskom, ali reči čije značenje ćete savršeno razumeti ako znate njihove sastavne delove.

Zanimljivo bi bilo dosetiti se kako bi zvučala odgovarajuća imena da su bila odmah asimilovana u srpski - japanski ima svoja pravila kada preuzima tuđe reči. Recimo, London je Rondon, a Španija je Supein (slično engleskom Spain). Tako da je transkripcija u suprotnom smeru zahtevan posao, posebno kada se radi o izmišljenim imenima. Kako mene Imuri podsećaju na Versajsku ružu (za neupućene: priča iz doba Francuske revolucije) - po raskošnim kostimima, frizurama i dekoru - naginjao bih francuskom (i sličnim jezicima). Žena sa gornje slike (inače, majka glavnog lika) se zove Piađu (Piaju), ali to bi moglo da se prenese kao Pijaž.

Inače, prilično komplikovana priča. Videću kako će se razvijati u narednim tomovima, ali za sada je uveden jako veliki broj upečatljivih likova i čitava civilizacija sa svojom društvenom strukturom i svojom naukom/magijom (kako god to nazvali).